Naučnici i doktori širom sveta su ustanovili da čovečanstvo nikada u istoriji nije toliko patilo od mentalnih poremećaja kao danas.
Anksioznost i depresija važe, nažalost, za "najpopulanije" bolesti 21. veka.
Kao odgovor na pitanje zašto je to tako, psiholozi uglavnom navode brz tempo života i stres koji je u velikim količinama prisutan kod svih nas. Od savremenog čoveka se danas očekuje mnogo, da bude uspešan na svim mogućim poljima, a da pritom ostane smiren i staložen. Jurnjava za novcem, stres na poslu, iznenadni tragični gubici mogu vrlo negativno uticati na psihu jednog mladog čoveka, pogotovo ako je u pitanju hipersenzitivna osoba.
Međutim, anksioznost i depresiju svako može osetiti na svojoj koži, tvrde stručnjaci. U pitanju su psihički poremećaji koje su jednostavno ušle u pore modernog društva.
"Čak osamedeset odsto depresivnih osoba oseća anksioznost, dok, sa druge strane, osobe sa anksioznim poremećajima su sekundarno depresivne", izjavila je nedavno prof.dr Slavica Đukić Dejanović.
Razlika između anksioznosti i depresije
1. Depresija čini da se osoba konstantno umorno, dok se anksiozna osoba oseća budno, čak i noću.
2. Kod depresije nedostaje motivacija, dok se anksiozna osoba oseća jako loše ako ništa ne radi.
3. Depresivna osoba nema volje da ide na posao ili u školu, a anksiozna se oseća vrlo uznemireno dok ispunjava svoje svakodnevne obaveze.
4. Anksioznost jako loše utiče na međuljudske odnose, dok depresivnoj osobi uopšte nije stalo da održava kontakt sa ljudima.
5. Anksiozna osoba će uvek ranije otići sa posla, dok će se anksiozna osoba u tom slučaju plašiti otkaza.
Ono što je zajedničko kod anksioznosti i depresije, jeste osećaj straha, beznađe, očajanje. Iako je depresija jedno od najtežih stanja u koje čovek može da zapadne, ni anksioznost nije bezopasna. Naime, zamislite kada biste čitav život bili u nekom paničnom strahu i grču da će se nešto loše desiti, a samo Vi znate šta je to. Pakao, zar ne?
Vrlo je bitno da se i jedna i druga bolest tretira ozbiljno uz pomoć adekvatne terapije i stručnjaka. Često ljudi nisu svesni da imaju psihološki problem dok ne dođu do tačke pucanja. Stoga je vrlo bitno obratiti se na vreme psihologu ili psihijatru, da bolest kao i svaka druga, ne bi uzela maha.
Simptomi anksioznosti
- Osećaj nervoze, nemira i tenzije
- Osećaj slabosti i umora
- Osećaj krivice
- Doživljaj iskrivljene realnosti
- Izbegavanje određenih mesta i situacija
- Plitak dah
- Ubrzano lupanje srca
- Vrtoglavica
- Doživljaj gušenja
Simptomi depresije
- Konstantna tuga
- Beznađe
- Povećan ili umanjen apetit
- Nesanica ili velika potreba za snom
- Nedostatak seksualnog nagona
- Razmišljanje o smrti ili planiranje samoubistva
