Štitna žlezda je "dirigent" endokrinog sistema, koji ima jednu od najvažnijih uloga u našem organizu. Međutim, milioni ljudi imaju nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu (TG). Dok, sa druge strane, još više ljudi ima subkliničke oblike insuficijencije.
Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu, specifičnog izgleda u obliku leptira, koja se nalazi u donjem, prednjem delu vrata. Poznata je još i pod nazivima štitasta ili tiroidna žlezda.
Hormoni štitne žlezde, koje ona stvara i luči u krvotok, direktno utiču na rad skoro svake naše ćelije. U pitanju su hormoni:
- tiroksin – tetrajodtironin, T4
- trijodtironin ,T3
- kalcitonin
Naime, ukoliko se ne leči, insuficijencija štitne žlezde može dovesti do drugih hroničnih bolesti, upravo zbog nedostatka hormona koje luči, a utiču na čutav rad organizma.
Kada funkcioniše normalno, onda svi procesi u telu idu određenom optimalnom brzinom. Ako štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, metabolizam se usporava u telu i počinju da pate svi organi: mozak, srce, jetra itd. Sa druge strane, ako luči više nego što je potrebno hormona, onda se metabolizam previše ubrzava, što opet nije dobro.
Insuficijencija štitne žlezde može nastati iz različitih razloga. Ranije se smatralo da je to zbog nedostatka joda u organizmu. To može biti povezano i sa nedostatkom vitamina C.
Naime, ukoliko osobi fali vitman C, ni jod ne može da se asporbuje!
Vitamin C je neophodan za zdravu funkciju štitne žlezde. Brojne studije su potvrdile prisustvo viška oksidativnog stresa i pogoršanje antioksidativnog odbrambenog sistema kod bolesti štitne žlezde. U jednoj velikoj pilot studiji, otkriveno je da svi subjekti sa benignom ili malignom bolešću štitne žlezde imaju nizak nivo antioksidanata, posebno selena, cinka i vitamina C.
Nizak nivo selena i cinka nije pronađen kod svih pacijenata sa štitnom žlezdom u drugim studijama, ali su svi istraživači sa oštećenom funkcijom štitne žlezde primetili nedostatak vitamina C. Naučnici veruju da se kod pacijenata sa štitnom žlezdom može javiti nedostatak vitamina C, kao posledica neadekvatnog rada nadbubrežne žlezde.
Kako rad nadbubrežne žlezde utiće na štitnu?
Fizički, mentalni i emocionalni stres utiče na nadbubrežne žlezde. A one sadrže najveću koncentraciju vitamina C u telu. Prekomerni stres, zajedno sa nedovoljnim unosom vitamina u telo, može stvoriti nedostatak, što dovodi do stresa nadbubrežne žlezde.
Brojne studije pokazuju da hronični stres nadbubrežne žlezde narušava osovinu hipotalamusa. Zato što se signal tiroidnih hormona šalje u hipotalamus i hipofizu, a sve što poremeti HPA osu može uticati na funkciju štitne žlezde.
Studije pokazuju da je nedostatak vitamina C prisutan kod svih ljudi sa insuficijencijom štitne žlezde, ali zamor nadbubrežne žlezde može biti uzrok. Zbog toga je veoma važno uključiti hranu i/ili suplemente koji sadrže vitamin C, posebno kada postoji stalni stres.
Ako farmaceutski preparat sintetičkog hormona (levotiroksin ili eutiroks) ne deluje za vas, možete razmisliti o uzimanju suplementa vitamina C. Razgovarajte o ovom pitanju sa svojim doktorom. Jedan od vodećih stručnjaka za lečenje poremećaja štitaste žlezde dr Džon S. Lou, preporučio je terapiju visokim dozama vitamina C (do intestinalne tolerancije) četiri nedelje.
Ali, najbolje od svega bi bilo da jedete što više raznovrsnijeg voća i povrća, koji sadrže u sebi vitamin C.
