Osteoporoza je kod žena učestalija od infarkta srca, moždanog udara i karcinoma zajedno, a svaka druga žena i svaki četvrti muškarac stariji od 50 godina imaju smanjenu koštanu gustinu
Osteoporoza i lom kostiju česta su pojava sa kojom se susrećemo posebno u starijem životnom dobu. Podaci Svetske fondacije za osteoporozu kažu da u svetu svaka druga žena i svaki četvrti muškarac stariji od 50 godina imaju ovu bolest. Oko 10 odsto od njih će imati iskustvo i sa osteoporotičnim prelomom tokom života. Ovi podaci potvrđuju veličinu zdravstvenog i socio-ekonomskog problema osteoporoze, koja kao „tiha epidemija“, kako je često nazivaju, staje u red najrasprostranjenjih oboljenja u svetu. U zemljama Evropske unije na svakih 30 sekundi desi se osteoporotični prelom.
Osteoporoza i lom kostiju – najčešće dolazi do loma zglobova, kičme i kukova
Osteoporoza je kod žena učestalija odinfarkta srca, moždanog udara i karcinoma zajedno. Statistika kaže da svaka druga žena i svaki četvrti muškarac stariji od 50 godina imaju smanjenu koštanu gustinu. Takođe, svaka treća žena i svaki osmi muškarac „zaradiće“ osteoporotični prelom tokom života. Prelomi kostiju su osnova problema osteoporoze, mogu dovesti do doživotne invalidnosti, i životno su opasni i ugrožavajući događaji. Rizik za osteoporotični prelom nosi oko 10 odsto svetske populacije. Statistički podaci u Americi kažu da od komplikacija nakon ovakvih preloma umre 37.500 osoba godišnje. Najčešći prelomi koji se dovode u vezu sa smanjenom koštanom snagom su prelomi ručnog zgloba, kičme i kuka.
Osteoporoza i lom kostiju su posledica gubljenja koštane snage
Osteoporoza zahvata ceo skelet. Karakteriše je gubitak koštane snage, što podrazumeva smanjenje mineralizacije i poremećaj u mikrograđi kosti. Posledica ovog procesa je njena podložnost osteoporotičnim prelomima.
– Kost nije tvrda i beživotna struktura, već je ona izuzetno živo i metabolički veoma aktivno tkivo. Kosti imaju funkciju nosioca celokupne težina tela, one štite unutrašnje organe od povreda i učestvuju u regulaciji metabolizma neophodnih minerala, pre svega kalcijuma i fosfora. Najveći deo (65 odsto) koštanog tkiva je čvrstog, mineralnog sastava (kalcijum, fosfor i magnezijum). Preostalih 35 odsto naših kostiju čini organski ili meki deo (koštana potka, proteini kosti, ćelije kosti). Kombinacijom čvrstih i mekih materijala, kost istovremeno ispoljava svoja dva važna svojstva, čvrstinu i elastičnost – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Nenad Prodanović, specijalista interne medicine, subspecijalista reumatolog.
Osteoporoza i lom kostiju posledica su smanjene gustine kostiju
