Pravi savet

KOJE BOLESTI MOGU DA NAS STIGNU POSLE PRELEŽANE KORONE I KAKO DA SE IZLEČIMO: Savetuje pulmolog Tatjana Radosavljević!

Čak iako ste dobro podneli koronu, posledice mogu biti izuzeto ozbiljne

Saveti stručnjaka
10:56h Autor:
Foto: Shutterstock

Kod većine obolelih infekcija virusom korona manifestuje se kao kratka i blaga bolest, ali to nikako ne znači da ne može da ostavi posledice prisutne kod teških pacijenata.


Nažalost, odgovori na pitanja koliko produženi kovid može da traje, kada će se i da li će se neko do kraja oporaviti - još uvek su prepuni nepoznanica. Ni lista postkovid simptoma nije do kraja usaglašena, primećeno je da ljudi imaju veoma različita iskustva. Možda jedino zajedničko obeležje je umor, koji većinu ometa u svakodnevnom životu.

 

Da li nastavljena, prikrivena infekcija u organizmu dovodi do prolongiranog imunološkog odgovora ili je zatečeno stanje kod pojedinaca zapečaćeno za ceo život? Zaista je teško reći.



Osim nas, zbunjeni su i doktori. S postkovid sindromom se sve češće sreću, za sada uglavnom ciljaju specifične simptome za lečenje koji mogu da otvore put i ozbiljnijim komplikacijama. Nauka će reći svoje, jasno je jedino da produžena bolest zahteva konstantno praćenje.


"Još posle prvog talasa epidemije, ne samo kod nas, primećeno je da pacijenti koji su završili sa akutnom fazom infekcije imaju tegobe koje traju i nekoliko meseci, bez obzira na težinu bolesti. Dešava se i da pacijent pomisli da se konačno oporavio, a problemi se vrate. Prema aktuelnim teorijama, u osnovi produženog kovida je to što se u tankom crevu zadržavaju čestice virusa i odatle kreće autoimuni odgovor organizma - kada naće ćelije počinju da napadaju sopstvena tkiva," objašnjava postkovid sindrom dr Tatjana Radosavljević, naš poznati pulmolog.

 

Najčešći simptomi koji se primećuju kod pacijenata koji su preboleli koronu vezani su za respiratorni sistem: otežano disanje, suvi kašalj, bol u grudima... Sve ih prati umor.

 

"Zamaranje, nedostatak vazduha, zadihanost, preznojavanje simptomi su smetnji u plućima, ali kovid može da zahvati i srce, bubrege, a neurološki simptomi mogu zaista dugo da traju i za sada su najveća nepoznanica."

Lečenje može da bude dosta komplikovano.


"Budite uporni, uzimajte vitamin B, koji hrani nerve, iz prirodnog izvora. Najbolji je kvasac, treba da ga koriste oni koji se žale na jak umor, kojima trnu ekstremiteti, imaju glavobolje, oni koji su izgubili pola vidnog polja. Ovi neurološki simptomi su komplikovani za lečenje, neurolozi i kardiolozi moraće dodatno da im se posvete."


Neke tegobe se vezuju i za povišeni D-dimer, koji posebno ukazuje da postoji veća mogućnost da neko dobije trombozu, plućnu emboliju.


"Kod pojedinih postkovid pacijenata povišene vrednosti se dugo održavaju. Ne mora uvek da znači da se pojavio tromb, već da se radi o poremećaju koagulacije, jednoj vrsti koagulopatije. Važno je pacijente lečiti dovoljno dugo, injekcijama, "aspirinom" ili nekim od jačih lekova za razbijanje tromba ako se utvrdi da zaista postoji, da li se radi o fibrozi."


Šta god da je u pitanju, a posebno ako pluća još uvek škripe (ostaci upale), treba ih osvežiti, sprovoditi pravilno vežbe disanja.


"Na tržištu ima i aparata koji su već korišćeni u pulmologiji, a kojima se šire pluća više desetina puta dnevno, čime stiže i više krvi u pluća."


Najvažnije je da pacijent pronađe put do lekara i obavesti ga o svemu što oseća. To uključuje i dugotrajan gubitak čula ukusa i mirisa, poremećaj pamćenja i koncentracije, nesanicu, psihijatrijske probleme, konvulzije, bolove u mišićima i zglobovima, paralize, kožni osip, gubitak kose... Na sreću, mnogi od problema mogu i ambulantno da se savladaju.

 

Pomerajte granice:

 

Nemojte dugo da sedite ili ležite, bez obzira na to koliko vam je teško da ustanete. Ako se ne krećete, povećava se rizik za razvoj tromboze i embolije. Šetajte po kući, a deo aktivnosti svakako organizujte i na otvorenom.


To nikako ne znači da rasipate energiju, procenite dobro svoje mogućnosti: napravite listu prioriteta, uskladite poslovno i privatno, podelite obaveze sa drugim članovima porodice, komšijama, prijateljima.


Za početak, dobro bi bilo da krenete s vežbama istezanja i fleksibilnosti, one će povećati obim vaših pokreta, koji je sigurno smanjen nakon produženog mirovanja. Probajte da se popnete peške bar jedan sprat, svakim danom će vam biti sve lakše da to učinite. Mišići i strukture svih tkiva živnuće i ako pređete nekoliko stotina metara.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs