Savet stručnjaka

Dr RADE MILIĆ sa VMC Karaburma: Evo šta da radite kad dođe do PLUĆNE EMBOLIJE!

Potpukovnik doc. dr sc. med. Rade Milić, pneumoftiziolog, načelnik pulmološkog odeljenja Klinike za pulmologiju VMA, lekar vojne kovid bolnice VMC „Karaburma“ priča o plućnoj emboliji, rizicima i posledicama

Saveti stručnjaka 08.02.2021. - 11:57h Autor: Lena/ Branka Mitrović
Foto: Lena/ privatna arhiva

Korona nam se zaista predstavila u najgorem svetlu. Uz teške upale pluća, pacijentima koje je zakačio virus često se dijagnostikuju poremećaj srčanog ritma, razni kardiovaskularni problemi, poremećaj metabolizma šećera i elektrolita, digestivnog sistema...

 

Arterijski i venski tromboembolizmi koji prate Kovid -19, koronarni sindrom, plućna embolija, moždani udar su najveća opasnost, a posledice ovih stanja mogu da budu fatalne.

 

Međutim, osećaj nedostatka vazduha u miru, ubrzano disanje i srčani rad, kašalj, iskašljavanje sukrvičavog sadržaja, nagli gubitak svesti, jednostrani bol u nozi ili njen otok, kao i povišena telesna temperatura nisu samo posledica preležanog virusa. Ovi simptomi mogu da budu stečeni na drugi način, čak i urođeni, a posledice podjednako katastrofalne jer ukazuju na postojanje embolije.

 

-Koji god da je uzrok, sumnja na plućnu emboliju zahteva hitnu dijagnostiku!

Ako se dokaže, određuje se stepen rizika za nepovoljan ishod. Klinička slika zavisi od veličine i broja krvnih sudova koji su začepljeni trombima, ali i od rezerve kardiovaskularnog i respiratornog sistema pacijenta. U najblažim slučajevima može da bude bez simptoma, u najtežim može da se manifestuje iznenadnom i trenutnom smrću - upozorava dr Rade Milić, pneumoftiziolog, lekar kovid bolnice VMC „Karaburma“ koja od aprila prošle godine radi bez prekida.

 

*Da li svi oboleli moraju u bolnicu?

 

"Većina zahteva nadzor i lečenje u bolnici. Najalarmantnije su tzv. „masivne“ plućne embolije. Visokorizične su, manifestuju se stanjem šoka i/ili sniženjem arterijskog krvnog pritiska. Ovi pacijenti moraju odmah u bolnicu! Manji broj, tzv. niskorizičnih embolija, može da se leči u ambulantnim i kućnim uslovima."

 

Hrana koja dokazano narušava zdravlje: Ove namirnice povećavaju rizik za oboljenje od raka debelog creva!

 

*Kako nastaje ovo oboljenje?

 

"Začepljenjem jedne ili više grana plućne arterije trombom/trombima koji potiču iz venskog sistema. U ređim slučajevima, embolusi mogu da budu i netrombotičnog porekla: septični, masnoća, gas, amnionska tečnost, tumorske ćelije, strano telo... Važno je utvrditi ishodište tromba ili embolusa druge vrste, razloge zbog kojih se bolest javila, koji su nekad očigledni (povreda ili operacija), ali mogu da budu i skriveni."

 

*Da li je tačno da problem kreće od nogu?

 

"U dubokim venama donjih ekstremiteta ili u venskim spletovima male karlice (oko prostate muškaraca, reproduktivnih organa žena) obično dolazi do formiranja tromba. Mogu da nastanu i u drugim venama (ruke), ili u samim plućnim arterijama (in situ tromboza), ali ređe."

 

Prolećni detoks: Hrana koja će očistiti vašu jetru i probavni sistem!

 

*Ko je najviše pod rizikom?

 

"Ovo je globalni problem, posle ishemijske bolesti srca i moždanog udara venski tromboembolizam, koji obuhvata duboku vensku trombozu i plućnu emboliju, po učestalosti je među kardiovaskularnim oboljenjima treći na listi. Rizik se ne razlikuje među polovima, ali se može reći da je dva puta veći kod muškaraca."

 

*Kako se sprovodi lečenje?

 

"Sprovodi se zavisno od težine kliničke slike: „veličine“ plućne embolije i procenjenog rizika za rani smrtni ishod. Koriste se lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi (primenjuju se oralno), potkožne ili unutarvenske injekcije, trombolitici - lekovi koji direktno razgrađuju trombe."

 

*Da li tromb može fizički da se ukloni?

 

"Hirurško uklanjanje tromba je često, intervencije se vode kateterom. Primejuju se uređaji sa različitim mehanizmima za eliminaciju tromba - fragmentacija, aspiracija, mehanička trombektomija, lokalno davanje trombolitičkih lekova ili kombinacija ovih metoda. Na raspolaganju je i primena „filtera“ za donju šuplju venu. Kod životno ugroženih pacijenata, dodatno se koriste potporne mere za održavanje cirkulacije, adekvatnog rada srca i disanja."

 

*Šta može da se dogodi ako se pacijent ne leči, ili to čini neredovno?

 

"Do trenutne ili rane smrti može da dovede akutna plućna embolija, do akutne slabosti desne polovine srca i/ili disajnog sistema, otkazivanja funkcije drugih organa, često višestrukog, teških infekcija, sepse...

Neadekvatno lečena ili nelečena plućna embolija, posebno ako se radi o ponavljanim epizodama, može dovesti do trajnih posledica na plućnom arterijskom krvotoku (trajno povišen pritisak u plućnoj cirkulaciji) ili srcu (hronična slabost desne polovine srca)."

 

*Da li komplikacije mogu da budu povezane i sa terapijskim merama?

 

"Moguća je, u sklopu lečenja, pojava krvarenja. Najviše utiču tzv. „velika“ krvarenja u centralnom nervnom, digestivnom, mokraćnom sistemu, na mestu operativnog reza..."

 

*To iziskuje krajnji oprez lekara.

 

"Neophodni su redovni kontrolni specijalistički pregledi, a kod tzv. neprovocirane plućne embolije (nastala bez jasno vidljivog faktora rizika) i dodatne analize u cilju otkrivanja urođenih ili stečenih stanja koje povećavaju sklonost ka zgrušavanju krvi, skrivenog malignog ili autoimunog oboljenja..."

 

*Šta pacijenti treba da rade?

 

"Da redovno uzimaju antikoagulantne lekove. Period zavisi od toga da li je do plućne embolije doveo prolazni ili trajni faktor rizika, da li je reč o prvoj ili ponovljenoj emboliji pluća (od tri meseca do doživotnog). Pri uzimanju lekova koji sprečavaju stvaranje faktora zgrušavanja krvi zavisnih od vitamina K savetuje se redovno određivanje laboratorijskog parametra INR, izbegavanje lekova ili hrane koji mogu da utiču na metabolizam ovih lekova. Kod primene direktnih oralnih antikoagulantnih lekova određivanje INR nije potrebno, već redovno uzimanje."

 

*Kako treba da se ponašaju?

 

"Nakon šest nedelja od početka uzimanja terapije mogu postepeno da se vrate normalnom nivou fizičkog napora. Ujedno, treba da sprečavaju ili leče i druge faktore rizika. Važno je da, dok uzimaju lekove za razređivanje krvi ne smeju da dobijaju injekcije u mišića i kažu hirurgu ili stomatologu koje lekove uzimaju ako im predlože neki operativni zahvat."

 

An1: Rizični faktori

-urođeni deficit nekog od prirodnih inhibitora koagulacije

-traume, prelomi, posebno velikih kostiju donjih ekstremiteta

-ortopedske operacije, posebno kuka i kolena

-dugotrajna imobilizacija

-opsežne abdominalne, ginekološke, grudne, operacije vena

-kardiovaskularna oboljenja praćena kardijalnom dekompenzacijom i aritmijama

-septična stanja

-maligna oboljenja (posebno karcinom pankreasa, gastrointestinalnog trakta, dojke, prostate, bronha)

-autoimuna oboljenja

-prekid trudnoće

-porođaj

-upotreba hormonskih kontraceptivnih sredstava

-gojaznost

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs