Zdravstveni stručnjaci navode i da je sve više dokaza da je zaraza novim virusom povezana s pojačanim i neuobičajenim stvaranjem ugrušaka što bi za posljedicu moglo imati moždane udare, prenosi CNN.
Tim dr. Tomasa Oksleja, neurohirurga iz bolnice Mount Sinai u Njujorku opisao je pet slučajeva takvih moždanih udara. Svi su bili mlađi od 50 godina i imali su ili blage ili nikakve simptome bolesti koje uzrokuje Covid-19.
"Izgleda da virus izaziva pojačano zgrušavanje u velikim arterijama što dovodi do teških moždanih udara", kaže Okslej za CNN, te dodaje:
"Naša analiza pokazala je sedmorostruko povećanje učestalosti iznenadnog moždanog udara kod mlađih pacijenata tokom protekle dve nedelje. Većina tih pacijenata nije imala drugih zdravstvenih tegoba i boravili su u svojim domovima s blagim slučajevima korone, a u dva slučaja bili su bez simptoma".
Neuobičajeno je da mlađe osobe dožive moždane udare, a posebno u većim krvnim sudovima mozga.
S tim se slaže i hrvatski lekar dr. Hrvoje Jurlina iz Hrvatskog društva za prevenciju moždanog udara koji je i sam proživeo moždani udar.
"To su su podaci koji su preneli američki specijalisti koji rade na odeljenjima za intenzivnu negu.
Moždani udar, kao što znate, ima više faktora koji podrazumevaju stres, visok pritisak, holesterol ili preterano konzumiranje alkohola. Nastaje na dva načina. Ugrušak iz krvnih sudova dolazi u mozak i začepi je. Ako se unutar prvih četiri do šest sati prepoznaju simptomi, lekovima se može razbiti ugrušak i pacijent se bez posledica može vratiti svom životu. Drugi način je tzv. hemoragijski moždani udar, do kojeg dolazi zbog pucanja krvnih sudova u mozgu, pojašnjava dr. Jurlina.
U odnosu na proteklih 12 meseci Mount Sinai je lečio u svaka dve nedelje prosečno 0,73 bolesnika mlađeg od 50 godina s moždanim udarom koji je posledica začepljenja velikih krvnih sudova", napisao je tim dr. Oksleja u radu koji će biti objavljen u časopisu New England Journal of Medicine.
To je manje od dvoje ljudi za mesec dana. Kad je izvor moždanog udara u velikom krvnom sudu u mozgu teške su posledice ako se ugrušak odmah ne ukloni.
Najmanje je jedan pacijent preminuo, a drugi su na odeljenjima intenzivne nege ili rehabilitacije. Samo je jedan otpušten kući, ali i njemu treba intenzivnna briga", kaže.
Osoba kod koje je pogođen veliki krvni sud ima ozbiljni poremećaj funkcija. To znači veći ugrušak i obuhvata najveće arterije u mozgu", objašnjava.
Moždane ćelije koje se nalaze iza mesta na kojem je ugrušak zaustavio cirkulaciju propadaju i što duže traje blokada krvnog suda ugruškom to je veće oštećenje moždanog tkiva. Brzo lečenje je presudno.
"Najefikasnije lečenje za začepljenje velikih krvnih sudova je uklanjanje ugruška ali za to treba šest sati, a nekad i 24 sata", kaže.
Okslej ističe da ljudi moraju da obrate pažnju na simptome korona virusa i moraju zvati hitnu pomoć ako imaju ikakve simptome koji upućuju na moždani udar.
Čuvaju mozak i snižavaju pritisak: Ove namirnice sprečavaju moždani udar!
On ističe da ako osetite tri simptoma - slabost u jednoj ruci, naduvenu polovinu lica i teškoće s izgovaranjem reči, morate zvati hitnu pomoć.
Najčešći simptomi su utrnulost ili slabost lica, ekstremiteta, naročito oduzetost jedne strane tela. Zatim otežan i nerazumljiv govor, te naglo zamagljenje ili potpuni gubitak vida. Ljudi mogu da osete i nagle glavobolje praćene bezrazložnim povraćanjem, te gubitak ravnoteže i vrtoglavice", dodao je dr. Jurlina.
CNN prenosi da su lekari na američkim jedinicama intenzivne nege uočili neuobičajeno zgrušavanje krvi pri uvođenju intravenskih katetara, koje se ponavljalo pri svakom pokušaju uvođenja igle u venu.
Dok pokušavate da uvedete katetar gledate kako se pred vašim očima stvara ugrušak, kaže dr. Ketrin Hibert sa odeljenja intenzivne nege u opštoj bolnici Masačusets.
Njen tim je primetio da neki od bolesnika s novim korona virusom imaju sklonost da razviju krvne ugruške koji mogu da ugroze život ako ih cirkulacija krvi odnese do srca ili pluća.
"Broj problema sa stvaranjem ugrušaka koje vidim u jedinici intenzivnog lečenja, a svi su povezani s Covidom-19, bez presedana je. Čini se da su problemi sa stvaranjem ugrušaka u teškim slučajevima Covida-19 česti", kaže dr. Džefrej Laurens, hematolog u Weill Cornell Medicine u Njujorku.
Prema radu koji su objavili prošle nedelje Laurence i njegov tim na obdukciji su kod dva pacijenta otkrili krvne ugruške u plućima i ispod površine kože.
Krvne ugruške ispod površine kože otkrili su i kod tri živa bolesnika.
I istraživanje u Holandiji je otkrilo visoku stopu stvaranja ugrušaka kod obolelih od Covida na jedinicama intenzivnog lečenja.
Stručnjaci u ovom trenutku ne znaju zašto oboleli s korona virusom imaju predispoziciju za stvaranje ugrušaka.
Dr. Mičel Gong, sa odeljenja intenzivnog lečenja u medicinskom centru Montefiore u Njujorku, kaže kako sve bolesnike s Covidom-19 preventivno tretiraju niskim dozama lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi.
"To je izvan normi , ali pitamo se jesu li ugrušci jedan od razloga zbog kojih ti bolesnici umiru", kaže dr. Tod Rice, profesor na medicinskom centru Vanderbilt u Nashvilleu.
Gong dodaje da mirovanje na jedinici intenzivnog lečenja samo po sebi može da pogoduje stvaranju ugrušaka kod svakog pacijenta.
"I to je zapravo glavno pitanje. Čak i ako se vozite avionom duže od 10 sati preporuka je da popijete andol kako biste sprečili mogućnost nastanka ugruška. Ako je reč o mlađem čoveku koji se bavi sportom, a sad je iznenada prekinuo sve aktivnosti ili čak leži nepokretan na respiratoru, povećava se šansa da će se stvoriti ugrušak. Istraživanja koja će pokazati javlja li se ugrušak zbog nekretanja ili zbog samog Covida tek treba pokrenuti", zaključuje dr. Jurlina.
"Čak i pre Covida budno smo pazili na stvaranje ugrušaka na jedinicama intenzivnog lečenja zbog toga što je rizik veći", kaže Gong.
Lekari ipak imaju utisak da je rizik stvaranja ugrušaka kod obolelih od Covida-19 čak i veći u odnosu na druge bolesnike na odeleljenjima intenzivne nege.
Holandsko istraživanje 184 pacijenata obolelih od Covida-19 na intenzivnom odeljenju kod kojih se razvila upala pluća pokazalo je da je njih više od 20 posto imalo probleme sa zgrušavanjem krvi.
U sličnoj studiji u kineskom Vuhanu stvaranje ugrušaka kod obolelih od Covida-19 uočeno je kod 25 posto obolelih. Kao moguće razloge učestalijeg stvaranja ugrušaka kod obolelih od Covida-19 kardiolog Behnod Bikdeli iz medicinskog centra Irving Univerziteta Columbia navodi tri. Reč je o pacijentima koji boluju od drugih bolesti kod kojih je i inače povećan rizik stvaranja ugrušaka, poput dijabetesa, srčanih bolesti ili visokom krvnog pritiska. Drugi je mogući razlog pojava tzv. citokinske oluje kod nekih. Ta oluja predstavlja preteranu reakciju imunološkog sistema koji se okrene protiv vlastitog organizma i koju takođe prati veći rizik stvaranja ugrušaka. Treći bi mogao biti neka od karakteristika samog korona virusa koji izaziva stvaranje ugrušaka.
Ako sad budemo radili ove dve stvari, korona virus može opet da se razbukta!
