Intervju

PSIHOLOG NEBOJŠA MILJEVIĆ: Kad saznate da vaše dete ima RAK, evo šta da radite!

Nebojša Miljević, diplomirani psiholog, psihoterapeut u Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka NURDOR

Saveti stručnjaka
Autor:
Foto: Privatna arhiva/ lena

Saznanje da je dete obolelo od maligne bolesti jedna je od najtežih situacija u životu roditelja. Uvereni mahom da rak dobijaju stariji, pušaći, hronični bolesnici, slomljeni su kada im doktor saopšti užasavajuću dijagnozu. U prvi mah izgube tlo pod nogama, kao da se ceo svet u momentu srušio na detetova i njihova pleća. Rađa se bezbroj pitanja, a u stanju šoka teško je pronaći odgovore.

 

Dragi roditelji, ne treba sebe da opterećujete krivicom, samooptužbama da ste mogli da sprečite bolest, a niste. Nažalost, ona ne bira. Rak jeste bolest starije generacije, ali činjenica je da maligne bolesti kod dece i adolescenata čine do četiri odsto svih karcinoma.

 

Prema Institutu „Batut“, kod dece u prvoj godini života javljaju se embrionalni tumori - neuroblastom, nefroblastom, retinoblastom, hepatoblastom i meduloblastom; u uzrastu od 2 - 5 godina, najčešće su akutne leukemije, ne-hodgkinovi limfomi i moždani gliomi. Sa starošću raste stopa obolevanja od koštanih i tumora mekih tkiva, Hodgkinovog limfoma, gonadalnih germinativnih tumora i karcinoma.

 

Oboljenja se ne ispoljavaju kao kod odraslih, razlikuju se po uzrocima, tkivu koje zahvataju i prognozi. Tačno je da se tumor u mladom telu brzo razvija, ali i da se brže prilagođava terapiji protiv opake bolesti. Medicina je, na sreću, daleko odmakla!

 

Mališani oboleli od karcinoma ipak moraju da se suoče teškim, bolnim, dugotrajnim i neizvesnim lečenjem tokom kojeg roditelji ne smeju da budu prepušteni sami sebi.

 

ZMAJ MOŽE DA SE POBEDI

 

"Roditelji treba da prihvate da bolest ne bira i da nema razloga zašto se to desilo baš njihovoj porodici. Razmišljanja o tome iscrpljuju, baš kao i traženje krivca, a iz začaranog kruga crnih misli mogu da izađu tako što će se fokusirati na ono što odmah mogu da urade za svoje dete," savet je psihologa Nebojše Miljevića.

 

Koji su to mali koraci koji mogu mnogo da znače?

 

"Pre svega, treba prihvatiti situaciju, posvetiti se detetu, poboljšati kvalitet njegove ishrane i higijenu, rešavati tekuće stvari i pratiti sva uputstva lekara. Sve je to u kontroli roditelja, a korisno može da bude i stupanje u kontakt sa nekom porodicom koja je prošla kroz istu situaciju. Uveriće se, svaki dan je novi uspeh, svaki dobar rezultat je velika pobeda."

 

Da li dete treba da zna od čega je obolelo?

 

"Otvorenost i iskrenost ulivaju sigurnost detetu. Dakle, trebalo bi reći, a nivo objašnjenja zavisi od njegovog uzrasta, nivoa emocijalne i socijalne zrelosti, intelektualnih sposobnosti."

 

Koliko deca mlađeg uzrasta mogu da razumeju šta im se događa?

 

"Veoma je važna tzv. kreativna analogija. Najbolje je bolest predstaviti na slikovit način, a u tome, recimo, može da pomogne crtani film „Petar i zmaj“ u kojem se govori o borbi dečaka sa bolešću predstavljenom u vidu zmaja."

 

Šta treba reći kada su više nego osetljivi adolescenti u pitanju?

 

"Treba odmah s njima razgovarati! Izuzetno je bitno da se potencira da je bolest izlečiva, istaknu pozitivni aspekti lečenja i povoljan ishod. Ulijte im optimizam, naglasite da je to što im se dešava privremeno i da će iz teške situacije izaći kao pobednici, daleko jači nego što su bili. Dovoljno su odrasli da razumeju dijagnozu jer već na prvom pregledu kod lekara bi mogli sami da shvate da se nešto jako loše događa. Bolje da im vi i lekar sve objasnite, nego da odgovore, često netačne ili površne, potraže na internetu. To samo može dodatno da ih uplaši."

 

I LJUBAV I DISCIPLINA

 

Da li dete treba da zna šta ga čeka tokom lečenja?

 

"Ključno je isticati važnost procedura u cilju ozdravljenja, pristupiti im kao nečemu normalnom, neophodnom, ohrabrujućem, uz humor. Ne plačite pred detetom, doneće zaključke često gore od realnosti. To je bitan deo pripreme, utiče na izvesnost situacije i pruža osećaj sigurnosti. Najmlađi će uz igru s medicinskim materijalom sve lakše prihvatiti. Ipak, neka deca se posle prve bolne procedure izuzetno uznemire, ne mogu da spavaju, nemirna su, ponavljaju nekoordinisane pokrete. Tada informacije o daljoj terapiji treba vremenski prolagođavati, da dete bude što duže opušteno."

 

Koje još preporuke treba da slede roditelji?

 

"Dosta toga zavisi od odnosa koji su imali roditelji i dete pre bolesti, ali važno je da ne dopustite detetu da se osami. Povedite računa da ne pomisli da mu je sve dopušteno, ne kupujte svakog dana skupe i neprimerene poklone, neka izvršava obaveze koje može. Deci je pored ljubavi i pažnje i u ovoj situaciji potrebna disciplina. Mrežu podrške proširite na rodbinu i vršnjake."

 

To nije lako, kome da se obrate za pomoć?

 

"Važni su dobra komunikacija rodtelja, bez ispada, uz razumevanje i toleranciju, a podrška klinike, psihologa i udruženja roditelja uvek je na raspolaganju. Majke češće imaju potrebu za razgovorom, dok se očevi zatvaraju u sebe - oboje treba da se oslobode i pitaju i bliske ljude za konkretnu pomoć."

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs