Iako je preporuka za sve nas da redovno proveravamo zdravlje srca, za neke osobe to je izuzetno značajno. Pogledajte listu rizičnih grupa i ako ste vi u jednoj od njih, ne čekajte već zakažite preventivni pregled kod kardiologa kako biste se lečenjem usmerili na prevenciju razvoja opasnih bolesti.
Zašto je koje stanje posebno opasno, objašnjava kardiolog dr Amit Kera, specijalista za preventivno lečenje srčanih bolesti.
1. Istorija bolesti u porodici
Kod ovih osoba geni mogu da igraju jaku ulogu i stave ih u grupu onih kod kojih bi mogli da se razviju kardiovaskularni problemi u budućnosti, pa čak i ako se zdravo hrane i redovno vežbaju. Nekad se može obaviti i genetsko testiranje kod naslednih problema s holesterolom, jer bolesti srca uzrokuje nekoliko gena, ne samo jedan.
Ako se u vašoj porodici često javljaju kardiovaskularna oboljenja, posebno kod roditelja i uže familije, vi ste kandidat za razgovor s lekarom kako bi se procenili rizični faktori i napravili određeni nalazi krvi.
Često se takvi pacijenti javljaju kardiologu nakon što su obavili razgovor s lekarom opšte prakse koji ih je uverio da nema razloga za brigu i da je s njihovim srcem sve u redu. Ali, šta ako je jedan roditelj isto imao dobre nalaze i ipak je doživeo srčani udar? Često se dogodi upravo suprotno - lekar traži bezbroj testova, a rezultati jednog od 10 nisu dobri, i tada nastaje panika jer lekar upozorava da nešto nije u redu. Što ne mora da bude slučaj. Ako radimo testove i otkrijemo genetsku mutaciju pre nego što se bolest razvije, smanjujemo rizik od nastanka bolesti cele porodice koja takođe može biti nosilac mutacije tako što ćemo upozoriti na rizične faktore i uputiti kako prihvatiti zdrave navike u svrhu prevencije.
Prirodni lekovi za srce i krvne sudove: 8 čajeva koji rešavaju sve srčane poremećaje! (RECEPT)
2. Istorija srčanih bolesti u ranoj dobi
Doživeti infarkt u mladoj dobi nije uobičajena stvar i ne bi trebalo često da slušamo da se upravo to dogodilo. Kod mladih pacijenata treba se malo šire gledati kako bi se prevenirala buduća oboljenja, pa tretman treba za svaku osobu da bude specifičan, a često je potreban malo agresivniji pristup i više testiranja kako bi se shvatio uzrok bolesti.
Ako je neko doživeo udar ili infarkt a mlađi je od 55 (muškarci) ili 65 (žene) godina, njihovi članovi porodice bi trebalo da posete lekara radi preventivnog pregleda. Proceniće se rizik i napraviti plan smanjivanja rizika.
3. Povišen nivo holesterola
Holesterol je sastavni deo metabolizma, ćelijske membrane i steroidnih hormona. Novija istraživanja su pokazala kako ishrana nema značajan uticaj na nivo holesterola u krvi, već da presudan uticaj ima stil života. U neku ruku je logično, ako pomislimo da većinu holesterola u organizmu stvara jetra. Veoma povišen holesterol kod pojedinaca se ne može sniziti promenama u ishrani, a često je upravo genetika odgovorna za ovaj problem i to je ono čime lekar treba da se pozabavi pre prepisivanja lekova.
Iskustvo lekara u ovom području je jako važno jer se tada problemu može pristupiti na različite načine - tu su agresivniji tretmani koji uključuju nove lekove. Tu je i tretman filtriranja holesterola iz krvi, mada nije široko rasprostranjen. U svakom slučaju, postoje rešenja, ali je važno preventivno se pregledati.
4. Više nekontrolisanih faktora
Ova grupa ljudi ima tipične rizične faktore za bolesti srca: Ne kontrolišu krvni pritisak iako je povišen, visok nivo šećera u krvi, gojazni su, puše cigarete, jedu nezdravo, a na vežbanje i ne pomišljaju. Svaki od ovih faktora je rizičan sam po sebi, a kombinacija svih vas čini idealnim kandidatom za bolesti srca.
Mast je lek: Ako se koristi ovako, leči srčane bolesti i dijabetes!
