Naučno dokazano

Neurofiziolog Điakomo Risolati: Autizam može da izleči svaka majka, ako se ponaša ovako!

O ogledalo neuronima i kako oni utiču na naše poimanje stvari

Saveti stručnjaka 24.09.2019. - 12:02h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Profimedia

Điakomo Risolati je italijanski neurofiziolog, koji je 1992. godine napravio revolucionarno otkiće o strukturi mozga. Tada su otkriveni neuroni "preslikači" ili ogledalo neuroni - jedinstvene ćelije mozga koje se aktiviraju kada pratimo akcije drugih ljudi. 

 

Ove ćelije, poput ogledala, automatski "odražavaju" ponašanje drugih ljudi u našim glavama i omogućavaju nam da osetimo ono što i drugi osećaju

 

Sada Điakomo Risolati vodi Institut za neurologiju Univerziteta u Parmi i počasni je doktor Državnog Univerziteta u Sant Petersburgu.

 

Primer sa čašom vode

 

"Gledajte: U rukama držim čašu vode", započinje razgovor profesor Rizolati. "Shvatate da sam uzeo čašu, zar ne? Razumevanje moje akcije je urođeno u vama zahvaljujući neuronima preslikačima - posebnim ćelijama našeg mozoga koji automtski, podsvesno prepoznaju radnju koju vidimo. Reći ću još: ako biste sada mogli da skenirate mozak, primetili biste da kada ste videli moju akciju, isti ti neuroni se aktiviraju, kao da ste sami uzeli čašu u ruku.

 

Ali to nije sve. Jednom smo u Francuskoj sproveli eksperiment: od jedne grupe dobrovoljaca je zatraženo da prikažu različite emocije - radost, tugu; pušten im je neprijatan miris, a na licima im se odražavala odvratnost. Slikali smo te ljude. A onda smo pokazali slike drugim ljudima i zabeležili njihove reakcije. Šta mislite? Kada su videli određene fotografije, isti neuroni su se aktivirali u njihovom mozgu, kao da su oni, na primer, mirisali trulež, čuli dobre vesti ili nešto žalosno.

 

Ovo svedoči o tome da nam ovi neuroni pomažu podsvesno, da razumemo emocije drugih ljudi."


Doktor Gabrijel Kazens tvrdi: Dijabetes se može izlečiti za 30 dana, ako se hranite ovako!

foto: Profimedia

 

  • Ali nisu svi ljudi isti: postoje veoma osetljivi i obazrivi ljudi, ali isto tako postoje bezobzirni i ravnodušni ljudi, koje ništa ne može dotaći. Da li je njih priroda zakinula, pa se u njima nisu razvili ti neuroni preslikači?

 

 

"Malo je verovatno. Mozak nije tako jednostavan. Pored ovih neurona, naša svavest deluje, kao i volja. Uz pomoć volje i savesti možete da delimično sprečite neurone preslikaže da vas potpuno obuzmu.

 

Još veću ulogu igraju društvene norme. Ako društvo podržava ideologiju egoizma, individualizma: pre svega, brinite o sebi, svom zdravlju, materijalnom bogatstvu, onda morate biti sebični, jer se veruje da će to dovesti do uspeha. U ovom slučaju uloga vašeg sistema i neurona preslikača je smanjena voljom, vaspitanjem, uobičajnim ponašanjem.

 

Motivacija je veoma važna. Uzgred, u mnogim religijama postoji princip: volite druge, kao što i vi volite sebe. Nemojte misliti da je takav princip potekao od Boga - u stvari, ovo je prirodno pravilo koje odražava biološku strukturu čoveka i bazira se na radu neurona preslikača.

 

Ako ne volite ljude, život u društvu biće veoma težak. U međuvremenu, u zapadnim društvima, posebno poslednjih godina, postoji period strogo individualističkog pristupa. Na primer, Italija, Francuska, Nemačka se vraćaju shvatanjima da društveni život nije manje važan od ličnog."

 

"Recimo primetili smo da žene imaju više neurona preslikaža od muškaraca. Ovo objašnjava veću sposobnost žena da razumeju i saosećaju. Bilo je eksperimenata kada je dobrovoljcima oba pola pokazana patnja, bol - ženski mozak je tada reagovao mnogo snažnije od muškog mozga.

 

To sa ženskim mozgom je rezultat evolucije: za prirodu je važno da se majka koja s detetom provodi najviše vremena osećajno otvori, saoseća, raduje i na taj način pomaže bebi da razvije emocije na osnovi preslikavanja, ogledanja."

 

Japanski doktor, živeo 105 godina, našao recept za zdravlje i dugovečnost: Ako radite ovo bolest će nestati!

foto: Profimedia

 

  • Znači, nema smisla kriviti muškarce da su neosetljivi i vređati ih?

 

 

"Da, ne treba ih vređati. Sve je to priroda. Uzgred, postoji još jedan zanimljiv eksperiment koji pokazuje razliku između muškarca i žene. Recimo da se igramo neke igre gde su dva čoveka protiv jednog. I žena odjednom prelazi u drugi "tabor". U tom slučaju, muškarac će smrtno da se naljuti, smatrajući to izdajom, dok će ženi to biti šala. Odnosno, žena je sklonija opraštanju. Takav odnos prema mnogim stvarima, ženi olakšava život. "

 

Kako misli pacijenta utiču na zdravstveno stanje

 

  • Otkrili ste neurone ogledala, tj. preslikače pre više od 20 godina. Verovatno su od tada, pokušali da upotrebe vaše otkriće i u medicinske svrhe?

 

"Da, radimo na praktičnoj primeni otkrićam, uključujući i u medicini. Poznato je da nas motorički neuroni preslikači "teraju" da radimo one radnje koje vidimo - dok ih izvodi druga osoba na televiziji. Tako na primer, primećujete: kada ljudi gledaju meč boksera, mišići šaka im se stežu. Ovo je tipičan neuroefekt i zasnovan je na novoj tehnologiji oporavka od moždanog udara, Alchajmerove bolesti i drugih bolesti kod kojih čovek zaboravlja kretanje. Sada se sprovodi eksperiment u Italiji i Nemačkoj.

 

Zaključak je sledeći: ako pacijentovi neuroni nisu potpuno "slomljeni" i njihov rad je poremećen, onda pomoću vizuelnog ipulsa - pokazujući neophodne akcije pod određenim  uslovima, možte aktivirati nervne ćelije, navesti ih da "odražavaju" pokrete i počnu ponovo da rade, prema potrebi. Ova metoda se naziva "terapija akcijom posmatranja", u eksperimentima ovo daje značajno poboljšanje rehabilitaciji pacijenata posle moždanog udara."

 

  • Šta se dešava ako su ovi neuroni oštećeni?

​​​​​​​

"Masovono oštećenje ovih neurona nije tako jednostavno, oni se distribuiraju po moždanom korteksu. Ako soba ima moždani udar, tada je samo deo takvih neurona oštećen. Na primer, poznato je: kada je leva strana mozga oštećena, osoba ponekad ne može da razume postupke drugih ljudi. 

 

Najozbiljnija oštećenja spekularnih neurona povezana su sa genetskim poremećajima. Najčešće se to događa sa autizmom. Pošto je mehanizam "refleksija" postupaka i osećaja drugih razbijen u mozgu takvih pacijenata, autisti jednostavno ne mogu da razumeju šta drugi ljudi rade. Oni nisu u stanju da saosećaju, jer ne doživljavaju slične emocije kada vide radost ili iskustva. Oni sve to znaju, to može uplašiti, pa zato pacijenti sa autizmom pokušavaju da se sakriju, izbegavaju komunikaciju."

 

  • Ako ste uspeli da otkrijete uzrok bolesti, da li su naučnici postali bliže pronalasku leka za autizam?

​​​​​​​

Smatramo da je moguće potpuno obnoviti autističnu decu ako to učinite u vrlo mladoj dobi. U vrlo ranoj fazi treba da poažete vrlo snažnu osetljivost, čak i sentimentalnost sa takvaom decom: majka i specijalisti, treba da mnogo razgovaraju sa decom, dodiruju ga kako bi se razvile motoričke i emocionalne veštine. Veoma je važno igrati se sa detetom, ali ne u takmičarskim igrama, već u onim gde uspeh dolazi samo zajedničkim akcijama: na primer, dete vuče konopac - ništa se ne dešava, majka vuče konopac - ništa se ne dešava, zajedno povuku konopac - sledi nagrada. Tako dete razume: ti i ja smo zajedno - ovo je važno i veoma korisno.

 

 

(Stil.kurir.rs)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs