Leblebija ima mnogo imena, možete je pronaći i pod nazivom slanutak, naut, ceci i slani pasulj.
Šta je leblebija?
Leblebija (cicer arietinum) je vrsta biljke iz familije bobova. Ona je mahunarka čije seme je najsličnije semenu soje ili sušenom grašku. Postoje dve sorte leblebije, a to su desi i kabuli. Sortu desi karakteriše sitnije zrno, tamnobraon bolje, dok kabuli ima krupnije zrno svetlo braon boje.
Za koju god od ove dve vrste leblebije se odlučite, nećete pogrešti. Ova mahunarka je prebogata proteinima i vlakinima, a kao prateći elemeti su vitamini i minerali za koje nauka ima dokaze da su od krucijalne važnosti za naše zdravlje.
Svi koji je koriste u kulinarstvu, praveći veoma ukusna i pikantna jela su upoznati sa vrlo važnom činjenicom, koju treba shvatiti "zdravo a gotovo", da se mlada leblebija ne koristi! Mlada leblebija sadrži visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, koje mogu izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu. Zato koristimo plodove isključivo zrele biljke!
Sastav i hranljiva vrednost leblebije
Kada je reč o biohemijskom sastavu leblebije, osušeno zrno ove mahunarke sadrži 23 % belančevina, 53 % ugljenih hidrata, 4-5 % biljnog ulja, 3-5 % celuloze i 3 % mineralnih materija.
Jedna šolja ove namirnice vam takođe obezbeđuje 50 % dnevne potrebe organizma za kalijumom, 2% za vitaminom A, 13% za vitaminom C, 69% za gvožđem, 55% za vitaminom B6 i 57 % za magnezijumom. Pored svega toga leblebija sadrži i vitamin K, folate, fosfor, cink, bakar, mangan, kolin i selenijum.
Leblebija je zasigurno jedan od najboljih izvora proteina, vlakana, B6 vitamina, gvožđa i magnezijuma za vegane i sve one koji su alergični na gluten. Leblebija je bogata i esencijalnim amino-kiselinama koje telo nije u mogućnosti da stvori samo, kakav je slučaj sa neesencijalnim amino-kiselinama. Većina namirnica koje nisu životinjskog porekla imaju nedoststak amino kiseline metionina, dok celovitim žitaricama nedostaje lisina i zato da biste dobili ceo paket amino kiselina kombinujte leblebiju sa celovitim žitaricama.
Leblebija je veoma dobar izvor gvožđa, čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorbciju. Ako su u obroku zastupljene i žitarice, takav obrok ima potpuni sastav potrebnih aminokiselina. Leblebija ima nizak glikemijski indeks.
Novija istraživanja, koja su obuhvatila 19 različitih kultivisanih sorti uzgajenih u stakleniku, pokazala su da je i lišće leblebije isto tako vredno pažnje, jer sadrži osim vitamina i značajnu količinu nekih minerala, pa tako može parirati kupusu i spanaću.
Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak.
Rezultati ovog istraživanja mogli bi imati veliku važnost za zemlje gde se leblebija i uzgaja, a to su pre svega Indija, Srednji istok i Srednja Evropa. U tim je zemljama često zabeležen i manjak određenih namirnica u ishrani, pa bi lišće leblebije moglo biti odličan alternativni izor.
Leblebija u ishrani
Leblebija je dostupna tokom cele godine, tako da u svim prodavnicama zdrave hrane je možete pronaći po pristupačnim cenama. Pri tom je možete koristiti na raznorazne načine. Ako vas mrzi da pravite neko jelo možete je grickati poput kokica. Ukus leblebije je nautralan, po strukturi puterast. Brzo će vas učiniti sitim. Zbog neutralnog ukusa možete je kombinovati i sa slanim i sa slatkim namirnicama.
