Rus Andrej Voron, mudrac sa Karpata je poznat po svojoj filozofiji za dug i ispunjen život bez zdravstvenih tegoba. Dočekao je 104. godinu, a iza sebe je ostavio jednostavan putokaz za život koji ne prolazi u čekaonicama. Njegova tajna dugovečnosti nije bila u nekakvim čudotvornim receptima, već u poštovanju onoga što nam zemlja daje.
Voron je bio čovek koji je verovao da se zdravlje ne kupuje, već da se stiče povratkom prirodi i osluškivanjem sopstvenog tela.
Evo šta je ovaj gorštak savetovao svima koji žele da dočekaju duboku starost u snazi, a ne u bolesti.
Stroga ishrana i post
Voron je imao jednostavan stav o hrani: meso je zaobilazio jer je smatrao da u sebi nosi energiju bola. Njegov sto je bio pun onoga što raste iz zemlje i upija sunce. Ako želite da sledite njegov put, svakog dana jedite povrće.
Cvekla mu je bila na prvom mestu – tvrdio je da na ovoj zemlji nema bolje hrane. Uz nju, jeo je pasulj, bundevu, šargarepu, papriku i sve ono bobičasto voće koje je nazivao „očima zemlje“.
Da bi čovek živeo dugo, mora da neguje telo i dušu istim žarom, jer upravo je to primarna tajna dugovečnosti koju svi tražimo. Zato kaže da je post najveći dar za telo. Od četvrtka do petka uveče nije jeo ništa, pio je samo vodu, i posle toga se osećao lagano poput ptice.
Jesti malo, a često, bila je njegova deviza. Umesto prejedanja, pio je mnogo vode i kompota, a posle večere obavezno šetao po vrtu pola sata.
Mnogi su ga pitali kako je uspeo, a on je samo slegao ramenima i ukazivao na jednostavnost postojanja. Zapamtite, duboka starost nije stvar sreće, već odluka da živite po zakonima zemlje.
Praksa koja povezuje ljude sa prirodom
Često je boravio pored vode koja ispira umor i bistri misli. Praktikovao je uzemljenje – stajanje bosim nogama na zemlji, verujući da nam ona vraća snagu koju gubimo tokom dana.
Iako mnogi lutaju u potrazi za čudima, tajna dugovečnosti zapravo leži u onome što već imate pred očima, u šumi i polju.
Voron je život doživljavao kao dar. Njegova filozofija je jasna: budite radosni, ne pokušavajte da ugrabite sve za sebe, već budite korisni drugima. Kad je duši teško, hodajte poljem ili šumom – priroda će odneti vašu tugu.
Nije odlazio lekarima jer je verovao da decu treba „dati prirodi“. Neka ih opeče kopriva, neka se kupaju u hladnoj vodi – tako se telo i duh kale dok su još mladi.
„Na kamenu koji se kotrlja mahovina ne raste“, govorio je. Nije verovao u ležanje i nedeljno izležavanje; smatrao je da se nervi najbolje smiruju radom ruku i stalnim kretanjem.
Govorio je da je najveći otrov ljutnja, osuđivanje i trka sa drugima. Govorio je da svako nosi svoju muku i da je uzaludno pokušavati nekoga promeniti. Budite sebi sudija u čistoti i dostojanstvu.
Ne opterećujte se onim što drugi misle, slušajte svoje srce i, pre svega, ne zaboravite cveklu na svom stolu. Jer, kako je ovaj mudrac znao, upravo su najobičnije stvari one koje nam daju najviše snage i vraćaju nas korenima.
Stil / Krstarica
