Dugo sam verovala da preskakanje doručka može biti korisno za moje zdravlje. Svakog jutra bih žurila da obavim obaveze, a obrok bih odlagala, misleći da činim nešto dobro za svoje telo. Govorila sam sebi da to pomaže mom organizmu da se “očisti”, da manje kalorija ujutru znači i manje kalorija tokom dana, pa sam svesno praktikovala da ne jedem ništa do ranih popodnevnih sati.
Moj prvi obrok bio bi tek oko 13 časova, a do tada bih popila samo kafu — često i više od jedne šolje, u pokušaju da suzbijem glad. Bila sam ponosna na svoju disciplinu, verujući da sam time ubrzala metabolizam i napravila veliki korak ka zdravijem životnom stilu.
Međutim, nakon izvesnog vremena, primetila sam promene. Osećala sam se umorno, razdražljivo, i bez energije već u prepodnevnim satima. Teško sam se koncentrisala na posao, a glad koja bi me kasnije obuzimala bila je prevelika — često bih tada posezala za brzom, kaloričnom hranom. Umesto da izgubim kilograme, moje telo je počelo da ih zadržava, kao da se “plašilo” sledećeg obroka.
Počela sam da istražujem i slušam signale koje mi telo šalje. Tada sam i shvatila – umesto da ubrzam metabolizam, ja sam ga zapravo usporila. Preskakanjem doručka, moj organizam je ulazio u režim štednje, jer nije znao kada će sledeći put dobiti energiju. Umesto da troši kalorije, počeo je da ih skladišti. Moj nivo šećera u krvi je oscilirao, a ja sam sve češće osećala iscrpljenost i gubitak fokusa.
Onda sam odlučila da uvedem promenu – lagan, ali kvalitetan doručak odmah po ustajanju. Ništa komplikovano: ovsene pahuljice sa voćem, grčki jogurt, jaja ili smuti. Rezultati su me iznenadili. Počela sam dan sa više energije, nisam imala potrebu da grickam između obroka, a moja koncentracija se znatno poboljšala. Telo mi se zahvalilo bržim metabolizmom i boljim raspoloženjem.
Danas više ne preskačem doručak. Naučila sam da je to mnogo više od prvog obroka — to je poruka mom telu da je dan počeo i da ima podršku da funkcioniše punom snagom.
Lana Vidović
