Svinjska mast je dugo bila na lošem glasu, ali neopravdano. Zbog količine zasićenih masti i holesterola svinjska mast dugo se smatrala opasnom po zdravlje, ali dokazano i potvrđeno od strane brojnih stručnjaka kako je margarin, koji je godinama bio zamena masti, opasniji i štetniji po ljudsko zdravlje. Margarin naime sadrži materije sintetičkog porekla, transmasne kiseline koje su daleko štetnije od masti jer podižu nivo lošeg LDL kolesterola, a snižavaju nivo dobrog HDL kolesterola.
1. Svinjska mast je po svom sastavu 40 odsto zasićena masnoća, a kokosovo ulje je, na primer, 85 odsto zasićena mast. Većinu mononezasićenih masti u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, vrlo zdrava masna kiselina koja pomaže radu srca i koja je povezana s manjim nivoom lošeg holesterola. U svinjskoj masti ima dvostruko više oleinske kiseline nego u maslacu.
OVDE saznajte zašto je dobro jesti krompir - riznica vlakana, kalijuma i vitamina C.
2. Svinjska mast ima vrlo visoku tačku vrenja, tačnije svoju strukturu ne menja i prilikom zagrevanja iznad 250 stepeni. Zbog toga namirnice pržene u svinjskoj masti apsorbuju manje štetnih radikala, koji se u slučaju drugih topljivih namirnica, poput maslaca, prženjem povećavaju. Naravno, pržena hrana se ne preporučuje za konzumirajne u velikim količinama, ali kada to i radite najbolja opcija za podlogu prženja je mast koja će hrani dati i onaj poseban ukus kakav pamtimo iz tanjira naših baka.
OVDE saznajte koje su četiri najzdravije vrste ulja.
3. Masnoće iz masti imaju svoje prednosti i dokazano je kako su telu potrebne za obavljanje svakodnevnih funkcija, naravno u znatno smanjenoj količini nego što su je koristili naši preci. Mast sadrži kalorije, ali istraživanja su potvrdila kako je reč o namirnici koja stvara duži osećaj sitosti. Prednost je i što se masnoće iz masti pretvaraju u energiju i pomažu apsorpciju vitamina. Svinjska mast dokazano sadrži holesterol koji se u telu, pod uticajem UV zraka, pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.