Jelena Tinska sinonim je za atuentičnost i posebnost. Nikada nije dozvoljavala da joj drugi kroje sudbinu, ono što je uvek sledila bili su signali srca. Za sebe kaže da je rođena zavodnica, te nas ne čudi činjenica da njenom šarmu nisu odoleli najpopularniji frajeri u Jugoslaviji. Smatra da joj je najveće oružje harizma i neverovatna energija kojom, sa lakoćom, svakoga očara. Kao svestrana ličnost, karijeru je gradila uporedno u više smerova – kao glumica plenila je na daskma koje život znače, kao voditeljka stvarala je vrlo zanimljive emisije, a kada je ples u pitanju, sa “Lokicama” je postala čuveni “putujući zemljotres”. Pisanje je njena, takođe, velika ljubav i nedavno je objavila novi roman “Devojke iz boljih kuća”.
Kada pomislite na svoju mladost, šta Vam prvo pada na pamet? Sa ove tačke gledišta, da li za nečim žalite ili se zbog nečega kajete?
- Ne vraćam se unazad i ne delim život na segmente. On traje u kontinuitetu. Nema tu žaljenja i kajanja. Sve je ono što sam mogla i što sam želela nošena svojom energijom – istakla je Tinska za “Stil”.
Potičete iz veoma ugledne porodice, a samoinicijativno ste promenili prezime, zašto?
- Moj otac Aleksandar Saša Petrović, pisac i prevodilac, mi je dao prezime. Ali ja sam želela da imam svoje vlastito. Modifikovala sam bakino Tromozinska u Tinska. Počela je jedna nova loza, i ćerke i unuci su Tinski. Ne dopada mi se ideja da se zovemo po bilo čijem ocu.
Možete li da nam otkrijete najveću predrasudu koju ste čuli o sebi?
- Mene ne zanimaju mišljenja onih koji nemaju svoje živote i žive živote onih koju su izloženi svojim delima i stavovima.
Bili ste članica čuvene plesne grupe “Lokice”, u kakvim ste danas odnosima sa nekadašnjim koleginicama na čelu sa Lokicom Stefanović?
- To je bio najlepši i najdinamičniji deo mog života.Taj deo mi je osvetlio put za dalje. Za moje predstave, emisije, vežbe, knjige. Ja sam ostala na tim daskama koje život znače kao glumica što ide iz uloge u ulogu. Definitivno, od Boga sam dobila mnoge talente. Iz tog perioda ostala mi je moja najbolja drugarica Dubravka Nojković. Sa ostalim devojkama se, nažalost, retko srećemo. Svaka je otišla u svoj život.
Vaša velika strast je i gluma, koja uloga Vam je omiljena?
- Gluma nije moja strast, nego zanimanje. Ja sam srudirala glumu i radila 20 godina u Pozorištu za decu “Duško Radović”. Valjda je najznačajnija moja uloga Aske u predstavi “Aska i vuk”, za koju sam dobila internacionalnu nagradu i koja mi je omogućila put za dalje.
Takođe, i na poziciji voditeljke ste dugo godina, ko Vam je bio najzahtevniji gost?
- Snimila sam oko 300 tok-šou emisija i najdraža mi je ona sa Aleksandrom Tijanićem.
O Vašim romansama pričao je ceo Beograd. Međutim, kao patrijahalno vaspitana devojka, udali ste se za prvog dečka Dragoslava Lutovca i sa njim dobili dve ćerke, za koje uvek podvlačite da su vase najveće blago. A onda se pisalo da ste ga ostavili zbog Gorana Miloševića, bivšeg pevača rok grupe “Generacije 5”. Da li je to tačno i kako je Vaša porodica reagovala?
- Ostavila sam ga, jer sam prestala da ga volim i ne zbog Gorana. Mnogo kasnije se desio Goran. A moja porodica nije imala ništa sa tim. Svako živi svoj život za koji je odgovoran.
O ljubavi Jelene Tinske i Gorana Miloševića i danas se priča, slovi za jednu od najlepših iz Jugoslavije. Da li je istina da Vas je prevario sa stjuardesom, zbog čega je došlo do kraha? Jeste li se udali za drugog samo da biste Goranu terali inat i da li ste danas u kontaktu?
- Mislim da je priča o Goranu i meni dosadila i Bogu i ljudima. Ukratko, on je bio moja najveća ljubav, kao i ja njegova. Nikad me nije prevario. To je prosto izvrnuta priča. I nisam se udala da bih nekom napakostila. Udala sam se iz zabave za Miću Uzelca, novosadskog slikara. I to je, kao i svaka zabava, kratko trajalo. Nema suza, nema rana. I na svadbi mi je svirao Janika Balaž i tamburaši sa Petrovaradina. A sa Goranom sam, naravno, zauvek u kontaktu – otkrila nam je Jelena i potvrdila da je upravo njoj posvetio pesmu “Ti samo budi dovoljno daleko”.
Stali ste na ludi kamen i sa Igorom Pervićem, jednim od naših najlepših glumaca, ali brak je trajao samo četiri meseca. Pričalo se o Vašem filmskom upoznavanju, ali i da ste rekli kako je on najveće zlo koje Vam se desilo, šta je od toga tačno?
- Ne bih o Igoru. On je bio lep, talentovan, duhovit, i sve što mu je Bog dao je prosto uništeno zlom koje ga je zaposelo i protiv kog nije uspeo da se izbori. Droga je, dakle, ZLO!
Veza sa Ljubom Popovićem trajala je više od dve decenije, da li ste u početku bili njegova ljubavnica, kako se nagađalo?
- Ja nikada nisam bila ničija ljubavnica. Ljubav da, ali ljubavnica nikad. A Ljuba i ja samo bili u platonskoj ljubavi, bila sam njegova muza. Sad pišem knjigu o njemu.
Iza sebe imate nekoliko brakova, u kakvim odnosima ste bili sa svekrvama?
- Bez odnosa.
Nakon burnih veza i raskida, rekli ste mi da ste već godinu dana ludo zaljubljeni u jednog ozbiljnog beogradskog šmekera Batu Hreljca. Otkrijte nam kako je sve to među vama počelo.
- Dok smo se dogovarale za intervju, mogla sam da vam o tome pričam, jer je obećavalo. Trajalo je godinu dana. Totalna sličnost, ista mesta, isti ljudi, njegova abnormalna zaljubljenost u sve što sam ja, cak me je i prosio, nudio kule i gradove. A pronašli smo i jednu zajedničku ljubav - OBOJE SMO OBOZAVALI MENE! Ali, nažalost, kao što se to ponekad desi, to je bio samo jedan mehur od sapunice. Šmeker je postao barica od puknutog mehura. Umorni "ratnik" koji zivi među duhovima svoje tužne prošlosti i svog, zaista, impozantnog i uspešnog bivšeg poslovnog života koga, avaj, više nema. Ostala su izanđala Armani odela, zlatni mercedes, izlizani časopis “Playboy” i lovačke priče. Bilo mi je interesantno dok me sve to nije umorilo. Meni kao energetskom biću, nažalost, nije potreban energetski vampir. Šteta....Možda, ipak, treba ljubav ostaviti u prošlosti. Bar ja znam šta je to.
Kako izgleda Vaš život izvan Beograda u naselju Debeljača?
- Divno. Ja, zapravo, živim samo 40 km od prestonice. Sve aktivnosti su i dalje u Beogradu. Imamo divnu kuću, stekli smo lepa poznanstva. Imam studio za vežbanje i sjajne učenice. Sve u svemu, divota.
Sjajno izgledate u 71. godini, šta je sve zaslužno za Vaš mladolik izgled?
- Geni, dobre misli, energija, vegeterijanstvo od 1985. godine. Ne pušim i nikad nisam, vežbam.
Posvetili ste se pisanju i nedavno ste objavili svoj novi roman o Vašem dugogodišnjem prijateljstvu sa slikarkom Ljiljanom Drezgom. Kako se rodila ta ideja?
- Napisala sam 12 knjiga i poslednja “Devojke iz boljih kuća” u izdanju IK “Narodno delo” obećava da će biti bestseler. Ljiljana mi je jednog trenutka rekla – red je da poentiramo. I knjiga će ostati zauvek kao enciklopedija Beograda i zapis o nama dvema i zivotima naših savremenika. Takođe je u istoj izdavačkoj kući objavljen moj roman “Vilhelnina”.
I za kraj, šta svaka žena mora uvek imati na umu, ako želi da bude istinski srećna?
- Svoj život u svojim rukam, pare za taksi i telefon svog advokata – zaključila je legendarna Jelena Tinska za “Stil”.
Jelena Tinska o Slađani i Gornu Miloševiću: