Visokoproteinska ishrana mogla bi da bude podjednako opasna kao pušenje 20 cigareta dnevno, otkriva nova studija.
Istraživanje Univerziteta Južna Kalifornija pokazalo je da je veliki udeo životinjskih proteina u ishrani kod osoba ispod 65 godina starosti povezan sa četiri puta većim rizikom od smrti usled obolevanja od raka, u poređenju sa niskoproteinskom ishranom. Ovaj povećan rizik od smrti jednak je pušenju 20 cigareta dnevno.
Šta sprečava rak, saznajte ovde.
Tokom istraživanja koje je obuhvatilo 6.318 osoba starijih od 50 godina otkriveno je da oni čija je ishrana bogata proteinima imaju 74 odsto veće šanse od prerane smrti u odnosu na druge uzroke, nego oni koji su unosili manje proteina. Takođe, oni imaju i nekoliko puta veći rizik da umru od dijabetesa.
Ishrana bogata proteinima je tokom istraživanja okarakterisana kao unošenje najmanje 20 odsto dnevnih kalorija putem proteina. Istraživači preporučuju da osoba srednjeg doba treba da konzumira oko 0,8 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno.
Čak i male promene koje smanjuju unos proteina smanjuju verovatnoću od prerane smrti za više od petine. Niskoproteinska ishrana podrazumeva manje od 10 odsto vašeg dnevnog unosa putem proteina.
"Proteini životinjskog porekla, kao što su crveno meso, mleko i sir su najštetniji, ali ne postoje dokazi da proteini iz ribe imaju negativan uticaj na telo", rekao je autor studije Volter Longo.
"Visok nivo proteina može da bude podjednako štetan za vas kao i pušenje. Ljudi treba da shvate razliku i da budu u mogućnosti da donesu ispravnu odluku o tome šta jedu", kaže doktor Longo.
"Neki proteini su bolji za vas, na primer proteini biljnog porekla, poput pasulja. Čini se da su vegani postizali bolje rezultate tokom učenja nego oni koji jedu proteine životinjskog porekla. Crveno meso je uvek najgori izbor, a to je verovatno zbog njegovih drugih sastojaka. Ali dobra vest je da nema dokaza da je riba štetna za vas. Tako da je riba u kombinaciji sa povrćem predstavlja najbolju grupu proteina", dodao je Lango.
Zašto je riba zdrava, pročitajte ovde.
Ova saznanja izazivaju sumnju o dugoročnim koristima popularnih proetinskih dijeta kakve su Atkinsova ili Paleo dijeta.
Nivo proteina kontroliše hormona IGF-1, koji pomaže rast tela, ali njegove visoke vrednosti povezane su sa rakom. Nivo IGF-1 drastično opada nakon 65. godine, što vodi potencijalnoj nemoći i gubitku mišićne mase.
Studija je pokazala da dok je visok unos proteina tokom srednjeg doba veoma štetan, u uzrastu starijem od 65 godina umerena ili povećana količina proteina može da bude korisna. Doktor Longo preporučuje ishranu bogatu složenim ugljenim hidratima i sa smanjenom količinom proteina.
"Hranim se ribom i povrćem, a to je bogato složenim ugljenim hidratima. Ovo je ishrana koje je zastupljena u većini najdugovečnijih nacija na svetu", zaključio je on.
