Popularnost kokosovog ulja naglo raste, najviše zato što ga mnoge slavne ličnosti preporučuju kao blagotvoran sastojak u ishrani i nezi. Pripisuju mu se "čudesna" dejstva na smanjenje apetita i telesne težine, jačanje imunog sistema, pa čak i sprečavanje demencije. Naročito je popularno u keto i paleo dijeti.
Međutim, istraživači kažu da kokosovo ulje može i da negativno utiče na zdravlje. Ono je, u oko 80 do 90 odsto, sačinjeno od zasićenih masti, baš je to osobina zbog koje postaje čvrsto na sobnoj temperaturi. Ne sadrži holesterol, ali ni vitamine i minerale, sem u tragovima, baš kao i biljne sterole koji bi mogli da blokiraju apsorpciju holesterola iz drugih namirnica.
Kako se navodi u opsežnoj studiji Univerziteta Harvard, najvažnija za uticaj kokosovog ulja na zdravlje je vrsta koju koristimo.
Istraživači velikog univerziteta su razotkrili veliku zabunu. Pregledali su ranije analize i ustanovili da je većina izvedena na kokosovom ulju sa specijalnom formulom, kakvo se - po pravilu - i ne prodaje u supermarketima i prodavnicama zdrave hrane.
Takođe, mnoge grupe obuhvaćene istraživanjima, koristile su neprerađeno kokosovo ulje, dakle - opet vrsta kakva se retko nalazi u prodaji.
Kad su ispitivali kliničko dejstvo komercijalno dostupnih vrsta ovog ulja, pokazalo se da ipak podiže holesterol - kako dobar, tako i loš, u istoj meri kao, na primer, puter. Mnogo bolje rezultate dali su maslinovo i suncokretovo ulje.
Zato Američko udruženje za borbu protiv bolesti srca upozorava da se osobama sa rizikom od srčanih oboljenja ne savetuje više od jedne kašičice dnevno, što je mera za bilo koje zasićene masti u ishrani.
