Žen šen je koren besmrtnosti. U to je bio ubeđen Josif Visarionovič Staljin koji je sovjetskim naučnicima naredio da proučavaju svojstva ove čudesne biljke.
Gorčinci kao antibiotici
Gorčinici su u Rusiji sredstvo broj 1 protiv kašlja i bronhitisa, a po popularnosti nadmašuju i antibiotike! Oblozi normalizuju krvotok i zato se preporučuju za regulisanje pritiska i ublažavanje migrene. Gorčinci efikasno pomažu kod reume, neuralgije, istezanja tetiva i bolova u mišićima. Ovo bakino sredstvo može se baći u svakom domu: nije ni čudo da je i Staljin imao gorčinke u svojoj kućnoj apoteci.
Nakon temeljnog proučavanja sastava žen šena lekari su potvrdili da on može prilično da produži život. Ali, ironijom sudbine Staljin nije stigao da proveri na sopstvenom primeru lekovita svojstva magičnog korena. On je umro pre završetka istraživanja.
Postoji legenda da Staljin nikada u životu nije koristio lekove. NJegovi savremenici su tvrdili: ako je vođa bio prehlađen, on je samo pio vrući čaj i pre spavanja bi stavio na glavu papahu, odnosno kavkasku šubaru da bi se preznojio tokom noći.
Međutim, istoričari su nedavno pronašli dokaz da je Koba, ipak, pribegavao pomoći medicine. Istraživači su otkrili spisak lekova iz kućne apoteke Staljina. Ispalo je da se diktator često lečio narodnim sredstvima: svaki drugi preparat na njegovom spisku je bio napravljen od bilja.
Lečio se čajevima
Egzotična biljka ne raste u Rusiji, ali za Staljina su je donosili iz Brazila i Cejlona.
Kod nesanice, anksionosti i bolova u prsima, Staljin je uzimao Tinkture od valerijane i đurđevka. Za poboljšanje vida sovjetski vođa je koristio borovnicu, a u slučaju prehlade konzumirao je čaj od kamilice i žalfije i, osim toga, stavljao gorčinike, odnosno obloge od senfa koja se i danas smatraju najboljim bakinim lekom.
Našao je lek protiv trovanja
Osim popularnih prirodnih sredstava u apoteci se nalazio i veoma specifičan lek - tinktura od korena ipekakuane. Ipekakuana ima moćno protivotrovno dejstvo i izaziva povraćanje. S obzirom da se panično bojao otrova ovaj koren je bio spas za njega. Ali više i od ipekuakuane je cenio žen šen i nadao se da će mu lek od ove biljke značajno produžiti život. Po njegovom naređenju su sovjetski naučnici započeli istraživanje.
Staljin je imao veoma bogatu tajnu apoteku
Pre 20. veka stanovnici evropskog dela Rusije nisu znali za žen šen. Ali u Sibiru je ova biljka bila veoma cenjena: travari na Altaju i Dalekom istoku su čuli od Kineza mnogobrojne legende o korenu besmrtnosti i tražili su ga po tajgi da bi napravili eliksir dugovečnosti.
Mozak sove i salo kornjače
Kremaljski lekari su pronašli za Staljina stare recepte sibirskih travara. Neki od ovih dokumenata još se čuvaju u arhivi,a jedan recept glasi: Melem od žen šena se pravi od praha korena i u njega se dodaje salo kronjače, polne žlezde jelena i mozak sove".
Kim Il Sungov poklon
Novembra 1952. godine sovjetski diktator je dobio poklon od kolege iz Severne Koreje. Kim Il Sung je u Moskvu poslao 15 kutija sa korenom besmrtnosti i otkrio korejski recept za žen šen.
Kim Il Sung je redovno pio čaj od žen šena i umro je u devetoj deceniji, 40 godina posle Staljina.
Sovjetski naučnici nisu se oslanjali na takve recepte nego su započeli temeljno istraživanje i u dokumentu od 8. avgusta 1951. godine načelnik apotekarskog sektora medicinskog zavoda Kremlja je naglasio da blagotvorno utiče na mušku potenciju. Staljina je mnogo zanimala ova tema.
Recept za dug život:
U dve litre vode se stavi 150 grama korena žen šena i kuva se dok u šerpi ne ostane četvrtina vode. Koren se pojede, a voda popije kao čaj.
Sovjetski lekari su bili na pragu otkrića leka besmrtnosti, ali nisu stigli na vreme, jer je Staljin umro u martu 1953. godine. U arhivi se čuva pismo izvesnog V. Volkova koji je ozbiljno zahtevao od naučnika da ožive Staljina. Volkov je savetovao lekare i kako da ga vrate - taj plan nikada nije ostvaren.
