Učestale stolice, pojava krvi u stolici, bolovi u stomaku, temperatura ili anemija su glavni simptomi zbog kojim se bolesnici sa upalnim oboljenjima creva javljaju lekaru, piše Lepa&srećna.
Međutim, kod nekih crevnih oboljenja pacijenti mogu da se žale na gubitak težine, promene na koži, malaksalost, a da problem bude digestivne prirode, objasnio je dr Dino Tarabar u emisiji Uranak1 na TV K1.
NE PROPUSTITE
Osim genetskih predispozicija, najveći uzročnik crevnih tegoba je pogrešna ishrana, kaže doktor Tarabar. Ne samo da jedemo previše, već jedemo previše pogrešne hrane - umesto voća, povrća, barenog mesa i namirnica koje sadrže vlakna, ljudi jedu masno, prženo, slatko, prerađenu hranu.
"Želudac i creva su nam čuvari imuniteta", kaže gastroenterolog. "U crevima imamo 10 na 14. stepen bakterija a svih ćelija ima deset puta manje. Imamo kilogram bakterija u crevima a svaka od njih nešto radi za nas - neke dobro, neke loše - one utiču i na alergiju, sistemske bolesti, pa čak i u teškom oboljenju kao što je kovid, dolazi do povećane propustljivosti crevne barijere i gram-pozitivne bakterije prolaze ka plućima.
Važno je stalno održavati zdravu crevnu floru jer je ključna za naš imunitet - da bi te bakterije radile za nas, morate njih da hranite.
Zato počnite dan palentom, kačamakom, mekinjama, zobom, projom. Naš organizam ne može da svari neke njihove sastojke, ali ove bakterije mogu. Kad budu nahranjene, one će se boriti protiv loših bakterija. Ujutru treba jesti namirnice bogate vlaknima i piti dosta tečnosti. Za ručak se obavezno jede supa, salata, bareno meso, a nikako prženo. Ne treba preterivati ni u količini ni u masnoći hrane.
Uveče se jedu belančevine, ostatak od ručka i salata a ne ugljeni hidrati - nipošto krompir, pasta ili pica", savetuje dr Tarabar.
