Mladić koji je zbog lekova i ljubavi prema brzoj hrani dogurao do 226 kilograma, odlučio je da promeni životne navike i danas se sprema da ostvari dečački san i postane profesionalni rvač.
Džon Arpino (25) svojevremno je odustao od školovanja jer se plašio da neće moći da hoda po školskom kampusu ili sedne u studentsku klupu. Ali, on je gotovo prepolovio težinu nakon što su ga kilogrami maltene ubili!
Naime, Džon se morbidno ugojio zbog lekova koje je morao da pije još od detinjstva, kada su mu dijagnostikovane teška astma i alergija. U dobi od dve godine lekari su ga stavili na steroidni lek za astmu, koji je uzimao do 18. godine, dobijajući celo vreme na težini. Ali, tome je svakako doprinela i ljubav prema brzoj hrani, priznaje mladi Njujorčanin.
Ova 4 hormona regulišu kilažu i brzinu metabolizma: Kad ovo skapirate, smršaćete kao od šale!
Njegov omiljeni obrok sastojao se od dva sendviča od pečene govedine sa sirom, pomfritom, prženim lukom i kukuruznim uštipcima, ali kad je 2015. doživeo napad astme tokom kojeg je gotovo izgubio život, prepao se i odlučio da promeni način života. Odlučio je da izbaciti brzu hranu i počeo je da ide u teretanu. Vremenom, kazaljka na vagi pala je na 114 kilograma.
"Od detinjstva do završetka srednje škole vršnjaci su me maltretirali. Nisam mogao da hodam po školi, niti da se popnem na drugi sprat zbog svoje težine i morao sam da imam sopstveni ključ od školskog lifta. Za vreme časa fizičkog pisao sam referate", priča mladić.
On kaže da je mrzeo svoj život i ono što je postao.
"Mrzeo sam svoj odraz u ogledalu, to da ne mogu da se uvučem u odeću koju su nosila druga deca, imao sam vrlo nisko samopouzdanje", dodaje. Kad je završio srednju školu, nije otišao na koledž. Ali, kad je 2015. doživeo da bolničari moraju da ga oživljavaju nakon napada astme, a nisu mogli da mu daju adrenalin, znao je da nešto mora da promeni.
Šta su visceralne masti i zašto su tako opasne: 9 saveta koji će vam pomoći da ih se oslobodite!
"Bio sam kod kuće zbog prehlade, pa sam namazao grudi pastom koja je trebalo da mi olakša disanje. Ali, zbog mirisa paste javio se napad astme i stegli su mi se disajni putevi. Nisam mogao da udahnem, osećao sam se kao da ceo svet leži na mojim grudima. Nisam mogao da govorim, znoj je počeo da teče u potocima i jedva sam povikao roditeljima da pozovu hitnu pomoć", priča Džon.
Priseća se i kako je bio kao skamenjen i uveren da će umreti u 22. godini.
"Sećam se da sam gledao na sat iznad vrata ambulante i molio se Bogu i mojoj baki koja je nedavno preminula za još jednu priliku za život. Znao sam da sam zabrljao", kaže on.
Kada se kasnije probudio u bolnici, zakleo se da će promeniti svoj život i skinuti kilograme. Kad se oporavio, počeo je da odlazi u teretanu šest dana u nedelji i uspeo je sam da izgubi oko 36 kilograma, ali kako je nakon napada opet počeo da pije steroide, to ga je ograničavalo. U novembru 2016. doneo je odluku ooperaciji želuca, odnosno ugradnji premosnice. To mu je pomoglo da dođe na 114 kilograma.
"Danas sam potpuno drugi čovek, volim život. I moje zdravlje se jako popravilo, više nemam visok pritisak ili apneju tokom spavanja, a astma gotovo kao da je prošla", kaže Džon. Čak je počeo da radi i na dečakom snu da postane profesionalni rvač, i nastupio je u nekoliko mečeva, što naziva najvećim uzbuđenjem svog života.
Fotografije svoje transformacije deli i na Instagramu, gde ima oko 17.000 pratilaca.
"Pre toga nisam bio ljubitelj Instagram zajednice za gubitak težine, mislio sam da je to gomila ljudi koji su pokazivali fotografije do kojih ja nikad neću doći. Nisam sam otvorio stranicu, to je za mene učinio moj prijatelj i rekao mi da je koristim kao alat koji ce mi pomoći, odnosno kao svojevrsni dnevnik uspeha", objašnjava Džon.
On dodaje da se danas oseća predivno kad vidi da može da nadahne i druge na promene, jer zna da je i njemu, kad bio bio u lošim fazama, trebalo da mu neko pokaže da su promene moguće, ispričao je za Dejli mejl.
"Moj glavni cilj u životu danas jeste da pokažem svima da "nemoguće" ne postoji, i da zaista možete da ostvarite sve što želite, zaključuje Džon.
