Tokom letnjih meseci potrebno je više od preventivne nege da bi koža bila zdrava, pa nanošenje kreme za sunčanje ne sme da bude jedini način na koji treba da je tretirate od oštećenja od sunca.
Nega posle sunčanja je takođe neverovatno važna!
Efekat sunca
Nakon što provedete dan na suncu, vaša koža će verovatno dobiti malo više bronze, ali ćete uz ten koji ste priželjkivali zaraditi još nešto: gornji sloj kože ostaće bez vlage, a što ste više preplanuli - više će i da dehidrira.
Mogu da nastanu i opekotine od sunca, s posledicama koje su teže nego što biste očekivali. Blage opekotine dovode do preranog starenja kože, dok su negativni efekti težih opekotina mnogo ozbiljniji.
Pored povećanog rizika od raka kože, uz dehidraciju može da se javi i groznica, sa simptomima koji često zahtevaju intravenske tečnosti, borbu s bolom i negu rana od plikova. U nekim slučajevima neophodno je i bolničko lečenje.
Sve dok se pravilno zaštitite na suncu, možete izbeći ozbiljnu štetu, ali vašoj koži će nakon toga i dalje biti potrebna nega.
Malo poznata činjenica je da slobodni radikali nastavljaju da oštećuju kožu satima nakon izlaganja suncu, tako da je nanošenje proizvoda posle sunčanja odlična ideja.
Šta posle sunčanja
Najvažnije je da ostanete hidrirani. Iako na tržištu postoji mnogo hidratantnih proizvoda, možda bolja opcija je da se hidrirate iznutra.
Kad su proizvodi za hidriranje u pitanju, dermatolozi preporučuju one koji sadrže aloju veru jer, uz hlađenje i hidrataciju kože, ova biljka ima i antiinflamatorna svojstva. Potražite i one sa ceramidima (prirodni lipidi koji pomažu da gornji sloj kože ostane jak), lanolin (ima antibakterijsko dejstvo) i zob (bogata omega-6 masnom kiselinom).
Oni koji vole prirodniji režim treba u organizam da unose vitamin C, kamilicu i zeleni čaj.
Vitamin C je moćan antioksidans koji ne samo da sprečava dalje oštećenje od UVA i UVB zraka već pomaže proizvodnju kolagena, što ga čini moćnim sastojkom protiv starenja kože nakon sunčanja.
Kamilica i zeleni čaj su takođe moćni antioksidansi sa antiinflamatornim svojstvima. Kada su u pitanju ove biljke, odaberite proizvode kao što su hidrosoli ili one koji sadrže jako razblažena eterična ulja.
Na kožu možete da nanesete i smesu od domaćeg jogurta i krastavaca, napravite kupku od ovsene kaše, stavljate obloge od kamilice ili napravite sprej da biste ohladili i umirili kožu.
Kod opekotina, dermatolozi sugerišu da visoke doze vitamina D takođe mogu da smanje upalu.
Šta treba da izbegavate?
Važno je da se držite podalje od proizvoda koji imaju peskastu teksturu, onih koji dodatno isušuju kožu nakon dana provedenog na suncu. Ne bi trebalo da sadrže retinoičnu kiselinu (najjači oblik vitamina A), glikolnu kiselinu (može izazvati pečenje, žarenje, opekotine, oticanje, eritem, osip, svrab, depigmentaciju), benzoil peroksid (borac protiv akni), salicilnu kiselinu (odmašćuje kožu).
Na kožu nemojte da stavljate čista esencijalna ulja. Treba da budu jako razređena, jer potencijalno mogu da iritiraju kožu.
Ne koristite ni vazelin, može da zadrži toplotu u koži, što je izuzetno neprijatno za svakoga ko ima opekotine od sunca.
