Nezabeleženo čudo

Kako je Stiven Hoking prevario medicinu: Sa njegovom bolešću živi se najviše 10 godina, a on je uspeo više od 50!

Naučnici još uvek ne znaju da objasne šta uzrokuje ovu bolest, niti kako se ona može lečiti, usporiti, sprečiti ili izlečiti

Medicina 16.03.2018. - 09:42h Autor: net.hr
Foto: Profimedia / Abaca press

Iako se obolelima od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) prognozira najviše 10 godina života od postavljanja dijagnoze, Stiven Hoking živeo je sa tom teškom bolešću više od 50 godina!

 

Uprkos tome što je bio prikovan za invalidska kolica od svojih ranih 20-ih godina, to nije unazadilo ovog legendarnog britanskog fizičara, kojeg su zbog doprinosa proučavanju svemira upoređivali s Albertom AjnštajnomIsakom Njutnom.

 

Godine 1985. izgubio je sposobnost govora, ali sintetizator glasa mu je dopustio da nastavi da komunicira - od razgovora do intervjua - sve do svoje smrti u 76. godini života.

 

Hoking, koji je napisao 15 knjiga i "glumio" u Simpsonovima i Zvezdanim stazama, bio je, uostalom, i medicinsko čudo, nudeći nadu obolelima od ALS-a kojima lekari, kao ni njemu svojevremeno, ne prognoziraju dug život.

 

Šta je ALS?
 

Istina je da naučnici još uvek ne znaju da objasne šta uzrokuje bolest ni kako se ona može lečiti, usporiti, sprečiti ili izlečiti. ALS je takođe poznata kao bolest motornog neurona ili Lu Gehrigova bolest (prema američkom igraču bejzbola kojemu je bolest dijagnostikovana 1939. godine, kada je imao samo 36 godina).

 

Reč je o vrlo retkom zdravstvenom stanju koje progresivno oštećuje delove nervnog sistema. To se događa kada posebne nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini, koje se nazivaju motorni neuroni, prestaju da rade kako treba. Fenomen je poznat kao neurodegeneracija.

 

Naučnik upozorio, a svet zanemeo: Ove tri stvari će uništiti čovečanstvo!

foto: Profimedia

Različiti oblici bolesti
 

Očekivano trajanje života oko polovine onih s tim stanjem je tri godine od pojave simptoma. Neki ljudi mogu da žive do 10 godina, a u retkim okolnostima čak i duže. Napredovanje bolesti tako polako kao kod Hokinga, međutim, javlja se u samo jedan posto slučajeva. Upravo je njegov primer ponudio jasne dokaze da je ALS promenjiviji nego što se misli. Postoji više oblika bolesti, generalno podeljenih u četiri kategorije:

 

- ALS (oslabljuje gornje motorne neurone, donje motorne neurone ili oboje)
- PMA (prvenstveno slabi donje motorne neurone)
- PLS (prvenstveno slabi gornje motorne neurone)
- progresivna paraliza (prvenstveno slabi kraniofacijalne mišiće)


Šta je Hokingov slučaj naučio naučnike?

 

Svi ti oblici mogu potencijalno da ubiju pacijenta, delujući na disajni sistem (dijafragmu) i onesposobljavajući mišiće za gutanje (što uzrokuje neuhranjenost i dehidraciju). Međutim, Hokingova dijafragma i mišići za gutanje ostali su netaknuti do kraja njegovog života. To je dokaz naučnicima da, ako je takav slučaj, pacijent bi mogao da živi mnogo duže od očekivanog, čak i ako izgubi sposobnost govora i pokreta.

 

Hokingov slučaj je takođe pokazao da bolesnici s ALS-om mogu da izbegnu oštećenja ključnih delova mozga.

 

I dok nauka ostaje pomalo zbunjena njegovim dugogodišnjim životom, mnogi tvrde da bi to moglo da ima veze s tim što je fizičaru bolest bila dijagnostikovana u mladosti.

 

Kako da pobedite depresiju i sve teškoće života: Savet Stivena Hokinga!

foto: Profimedia

Obično se ALS razvija kod ljudi, uglavnom muškaraca, starijih od 40 godina. Ako nastane u mladosti, međutim, tada napreduje mnogo, mnogo sporije. Mnogo toga ipak zavisi i od genetike.

 

Stručnjaci takođe veruju da se veći deo Hokingove dugovečnosti može pripisati njegovoj visokokvalitetnoj nezi, piše Dejli mejl.

 

Tretiranje bolesti
 

Za bolesti motornih neurona ne postoji lek. Bolesnici prolaze tretmane koji im omogućavaju nešto prijatniji i kvalitetniji život. Postojeći tretmani kompenzuju gubitak telesnih funkcija kao što su mobilnost, komunikacija, gutanje i disanje. Od prošle godine se u tretiranju bolesti koristi lek Radikava, što je komercijalni naziv za "edaravon", koji zapravo ima brojne nuspojave, poput oticanja, kratkog daha i alergijskih reakcija.

 

Druga metoda lečenja je terapija matičnim ćelijama - presađivanje imunog sistema donatora u telo obolelog, ali pronalaženje odgovarajućeg donora je ravno dobitku na lutriji.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs