Postoji nada za obolele Poznato je da su deca iz pojedinih geografskih i etničkih grupa najranjivija: romska deca, ona iz bivšeg SSSR-a i sa Balkana. Za razliku od Sofi, deca imigranata već godinama žive u Švedskoj, govore jezik i dobro se prilagođavaju novom, nordijskom načinu života.
Pedijatar Karl Salin kaže da, prema njegovom saznanju, takvih slučajeva nije bilo van Švedske. Ali kako jedna bolest može da poštuje nacionalne granice?! Odgovora na to pitanje još uvek nema.
"Najverovatnije je objašnjenje da postoje neke vrste socio-kulturnih činilaca koji su neophodni kako bi se taj uslov razvio. Čini se da je određeni način reagovanja na traumatske događaje legitimisan u određenom kontekstu", kaže dr Salin.
Sindrom odsutnosti ne bi smeo da bude trajno stanje. Lekari kažu kako obolela deca moraju da osete da ima nade, da postoji razlog za život… Donedavno su porodice sa bolesnom decom smele da ostanu u zemlji, ali dolazak 300.000 novih migranata svake godine doveo je do promene zakona.
Od prošle godine se tamo ograničava broj azilanata koji smeju da ostanu trajno. Tražioci azila dobijaju ili trogodišnju ili 13-mesečnu vizu. Sofini roditelji imaju ovu kraću i ona ističe u martu sledeće godine. Šta će biti nakon toga? Lečnici sumnjaju da će se njeno stanje do tada popraviti, piše BBC News.
Mama genije oduševila svet: Lekciju koju je očitala sinu (13) svako treba da pročita!
