Biljana i Aleksandar iz Bijeljine nisu želeli da dižu stambeni kredit, već su napravili kuću od slame i blata: Svi u čudu gledaju vilu

„Jadna deca, nemaju od čega da prave kuću, već od blata i slame… Pa zar nema niko da im pomogne da to naprave kako treba“, prokomentarisala je jedna starija stanovnica Bijeljine kada je čula da dvoje mladih ljudi na ovaj, za mnoge neobičan način, grade svoj dom.

Njihov budući dom nalazi se tik pored puta koji spaja Bijeljinu i Brčko, pa samim tim ne može da prođe neprimećen. Kuća je još u izgradnji; spoljašnji radovi su uglavnom završeni, osim završnih slojeva na zidovima, dok unutrašnje uređivanje tek predstoji.

Iako je gradnja kuća od blata, slame, drveta i zemlje retkost u Bosni i Hercegovini, ona je daleko prisutnija u Srbiji, Hrvatskoj, Austriji i širom Evrope, gde se ovakvi ekološki objekti smatraju dugovečnim, izuzetno energetski efikasnim i zdravim za život.

Biljana kaže da im je od prvog dana bilo jasno da mnogi neće razumeti šta rade.

„Ljudima ništa nije jasno. Prvo su mislili da je to neka baraka, pa štala, pa kućica za konje ili pčele… Zaista smo slušali razne komentare“, priča ona kroz osmeh.

Aleksandar dodaje:

„Dolazio nam je jedan arhitekta koji je savetovao da ‘usidimo kuću’, da je ne bi odneo uragan. Ja mu kažem – na kući je deset kubika zemlje! Ljudi ne mogu da prihvate da kuća bez betona može da bude čvrsta i stabilna.“

Od drveta do slame – potraga za zdravim domom

Aleksandar objašnjava da su oboje od početka znali da ne žele život u gradu.

„Tamo je zagađenje katastrofalno. Puno se loži ugalj, vazduh je sve gori. Onda dođe kredit – trideset godina da otplaćuješ stan ili kuću, osim ako ti roditelji već nisu obezbedili nešto“, kaže on.

Zato su odlučili da se okrenu prirodi i da, umesto betona i armature, sami naprave svoj dom.

„Prvo smo razmišljali o drvenoj kući. Tražili smo planove, pretraživali sve što postoji. I onda smo naišli na planove kuća od prirodnih materijala – blata, slame, zemlje, kreča… To nas je oduševilo. Nismo hteli klasičnu kuću, jer znamo sve njene nedostatke. Želeli smo nešto zdravije, dugotrajnije i energetski efikasnije“, priča Biljana.

Aleksandar dodaje da su čak pronašli jednu firmu kod Sarajeva koja pravi brvnare.

„Razmatrali smo to, ali drvo nema dovoljnu izolaciju za svakodnevni život. To je odlično za vikendicu, ali nije za kuću u kojoj si svakog dana, tokom zime, leta, kiša, visokih temperatura…“, objašnjava on.

Ovaj mladi par, koji je zajedno već deset godina, posvetio je mesece istraživanju ekoloških tehnika gradnje, tradicionalnih metoda i savremenih prirodnih materijala. Učili su iz iskustava širom Evrope, gledali radionice, čitali knjige, a deo znanja stekli su i kroz praksu.

„Išli smo u Irig, u Srbiji, da tamo vidimo kako je jedan čovek napravio kuću na sprat koristeći ovu tehniku. Prodao je stan u Beogradu i otišao u Irig, gde je napravio kuću pokrivenu trskom. Napolju je bilo više od 30 stepeni, klima u automobilu je radila, a kada smo ušli unutra – bilo je prohladno. Pitali smo ga kako greje, a on je rekao da je, kad je najhladnije, dovoljna jedna vatra u peći da zagreje 120 kvadrata.“

Ovaj utisak bio je presudan za Aleksandra Drinića i Biljanu Gavrić. Tada su shvatili da su kuće od prirodnih materijala mnogo više od romantične ideje – da su energetski efikasne, zdrave za život, udobne i dugotrajne.

To je bila prekretnica posle koje više nisu imali dilemu da li da se upuste u gradnju ovakvog doma.

Osnova od betona, sve ostalo – priroda

Kuće ovog tipa najčešće imaju samo jednu betonsku komponentu – takozvanu „mrtvu ploču“, odnosno temeljnu osnovu na kojoj se dalje gradi. To je jedini deo konstrukcije koji je urađen na tradicionalan savremeni način.

„Samo su nam majstori trebali za tu ploču, sve ostalo smo radili sami. A kad kažem ‘mi’, mislim na nas dvoje, naše roditelje, porodicu i prijatelje. Svi radimo kad možemo. Da imam dva meseca odmora i 10–20 ljudi, kuću bismo napravili za dva meseca“, govori Aleksandar.

Zemljište su dobili ranije, administrativne korake rešavali godinama, a intenzivna gradnja započela je tek krajem prošle godine – svoj dom grade polako, ali sa jasnom vizijom.

Drveni ramovi i stabilna konstrukcija

Na betonsku ploču postavljaju se ramovi od crnog bora, učvršćeni metalnim ankerima i maticama. Ovi ramovi služe kao osnovna kostur-konstrukcija kuće. Na njih se kasnije nadovezuje drvena konstrukcija krova.

Ovaj korak je ključan, jer drvo daje elastičnost i otpornost na potrese i spoljne uticaje. Takve kuće, tvrde stručnjaci, bolje podnose vremenske promene od rigidnih betonskih sistema.

Debeli zidovi od presovanih bala slame (30–60 cm)

Nakon konstrukcije, postavljaju se bale slame – snažno presovane, vrlo guste, izuzetno otporne na vlagu, insekte i čak požar.

Debljina zidova kreće se od 30 do 60 centimetara, što je daleko više od standardnog zida u klasičnoj gradnji. Upravo ta debljina omogućava odličnu izolaciju – leti hladi, zimi zadržava toplotu.

Malterisanje blatnim i krečnim malterom

Zidovi se prvo malterišu:

blatnim malterom – koji dozvoljava zidu da „diše“, reguliše vlagu i daje prirodnu mikroklimu

krečnim malterom kao završnim slojem – koji dezinfikuje, štiti i čini zid dugotrajnim

Aleksandar i Biljana izbegavaju cement, jer on „zaključava“ zid, sprečava prirodno isparavanje vlage i dovodi do propadanja.

Zeleni krov – prirodna izolacija i estetski užitak

Njihova kuća ima tzv. zeleni krov, prekriven travom i biljkama.

Takav krov:

• smanjuje gubitak toplote zimi
• hladi kuću leti
• štedi 20% energije
• štiti od UV zračenja
• smanjuje buku
• filtrira vazduh
• izgleda izuzetno lepo kada se pretvori u cvetnu površinu

Može služiti kao terasa, bašta, pa čak i prostor za odmor, jer ima malu kosinu.

Krov se sastoji od više slojeva:

• nosača (daske ili betonska ploča)
• krovne membrane
• zaštite i barijere za korenje
• termoizolacije
• drenažnog sloja
• podloge za rast vegetacije

Ovaj sistem često se koristi u Skandinaviji, Nemačkoj i Austriji – sada sve češće i na Balkanu.

Iskustvo iz Bajmoka – obnova tradicije

Sličan projekat realizuje i Ljubiša Vuković u Bajmoku, u severnoj Vojvodini. On obnavlja staru vojvođansku kuću koristeći iste prirodne materijale: slamu, blato, pesak i drvo.

I on se susreo sa nerazumevanjem.

„Mnogi povezuju gradnju sa blatom i slamom sa siromaštvom, pa neće da prihvate takvu ideju. A kuće građene od materijala iz okoline traju 200–300 godina, za razliku od industrijske gradnje koja jedva izdrži pedesetak.“

Vuković, iskusan građevinac, ističe da je slama idealan izolator i lak za obradu.

Mitovi i istine o slamnatim kućama

Ljudi često veruju da:

• miševi i insekti ulaze u slamu
• slama lako gori
• blato je nestabilno i slabo
• Sve su to zablude.

„Kad se zid umalteriše, nema dovoljno kiseonika za život insekata. Zid je otporan na vatru i po propisima može parirati bloku i cigli“, objašnjava Vuković.

Blatni malter je, prema njegovim rečima, jedini ispravan izbor – cement „zaguši“ zid i ubrzava propadanje.

Završni sloj maltera mora biti mešavina peska, zemlje i kreča, sa obaveznim podizanjem zida 30 cm iznad zemlje kako bi se zaštitio od vlage. Južna strana kuće poželjno je da bude staklena – zbog sunčeve svetlosti i prirodnog grejanja.

Sve više ljudi širom regiona okreće se prirodnoj gradnji iz tri razloga:

Ekonomičnost – ovakva kuća se gradi uz manji budžet, bez kredita.

Zdravlje – prirodni materijali stvaraju zdravu mikroklimu, bez vlage i toksina.

Energetska efikasnost – kuće su tople zimi i hladne leti, uz minimalno grejanje i hlađenje.

Gradnja od slame, zemlje, drva i trske nije povratak „siromaštvu“, već povratak mudrosti koja je vekovima funkcionisala – održivo, ekonomično i u skladu sa prirodom.

Radoznali pogledi, znatiželja ili nerazumevanje?

Kako u Bajmoku, tako i u okolini Bijeljine, ljudi često zastaju kraj ovakvih kuća da bi videli šta se zapravo gradi. Mnogi su u početku mislili da je u pitanju hir mladih ljudi, zanesenjaštvo ili čak posledica siromaštva – jer se u našim krajevima blato, slama i drvo neretko povezuju sa starim vremenima i nedostatkom novca.

Međutim, oni koji se raspitaju ubrzo otkriju da je priča upravo suprotna: ovakva gradnja nije rezultat nemanja, nego posebnog načina razmišljanja – ekonomičnog, racionalnog i ekološki osvešćenog. Ovakve kuće nisu ni improvizacija ni privremeno rešenje, već dugoročna investicija, često izdržljivija i stabilnija od konvencionalne gradnje.

Koliko košta izgradnja kuće od prirodnih materijala?

Drinić pojašnjava dimenzije i troškove njihove buduće kuće:

„Naša kuća spolja ima 13,5 x 9,5 metara. Unutra je oko stotinu kvadrata korisnog prostora, a ostatak zauzimaju zidovi deblji od 60 cm. Za kuću ovog tipa, potpuno useljivu, potrebno je oko 23.000 maraka, dakle oko 11.500 evra. Najskuplji deo je temelj, beton – na njega je otišlo oko 3.000 evra.“

Kada se uporedi s troškovima izgradnje klasične kuće, ovakav pristup je često i do tri puta jeftiniji, pogotovo jer se veći deo posla može raditi ručno, bez potrebe za specijalizovanom opremom ili velikim timovima majstora.

Zašto ove kuće štede energiju?

Ključ uštede krije se u svojstvima slame. Aleksandar objašnjava:

„Ako je slama čvrsto balirana, njen koeficijent toplotne izolacije deset puta je bolji od zida napravljenog od običnog bloka sa tri centimetra stiropora.“

To praktično znači da tokom zime kuća dugo zadržava toplotu, dok je tokom leta prijatno hladna – bez klime ili uz minimalno hlađenje. Uz dodatne elemente poput zelenog krova ili staklenika, energetska efikasnost dodatno raste.

Zabluda hermetičkog zatvaranja

Sagovornici upozoravaju i na jednu od najvećih grešaka modernog građevinarstva:

Ako se kuća potpuno zatvori stiroporom, PVC stolarijom i folijama, nastaje prostor u kojem vazduh ne cirkuliše. Vlagu koju stvaraju ljudi, disanje, kuvanje i tuširanje zidovi više ne mogu da upiju.

„Zidovi počinju da ’guše’, pojavljuje se kondenz, buđ i plemen, a dugoročno to može doprineti razvoju plućnih bolesti“, objašnjavaju sagovornici.

Kuće od prirodnih materijala omogućavaju zidovima da dišu, čime se automatski reguliše vlaga u prostoru – bez mašina, filtera ili dodatnih sistema.

Takve kuće ne zahtevaju specijalizovane timove električara ili vodoinstalatera – standardne instalacije se mogu postaviti isto kao u svakom drugom objektu, uz minimalne prilagodbe.

"To je naš dom, napravljen našim rukama, od materijala koji ne truju, ne zagađuju i ne zahtevaju skupe sisteme da bi kuća bila topla i zdrava.“

Za njega i Biljanu, ovakva kuća nije samo objekat, već projekat života – povratak prirodi, slobodi i drugačijem sistemu vrednosti, gde se energija troši mudrije, prostor diše prirodno, a dom raste zajedno sa ljudima koji ga grade.