Mnogi od nas kao deca igrali su se sa rascvetalim maslačkom, trudeći se da njegovo seme ode na sve četiri strane sveta.
Popularnom maslačku latinski je naziv Taraxacum officinale, a potiče iz Europe i severne Azije. Tokom vekova davana su mu mnoga imena; gorko zelje, konjska žućenica, popovo gumance, mlečnjak, radič, regrat, italijanska salata i drugo.
Maslačak je jeftin i pristupačan lek i hrana, a sada je idealno vreme za berbu, jer mu je počela sezona.
Lekovitost maslačka
Lišće maslačka po vitaminskom bogatstvu nadmašuje čak spanać i paradajz. Sadrži vitamine A, B2, C, D i G, te minerale kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor i železo.
Kao moćan diuretik, blagotvoran je za bubrege i mokraćne organe. Osim što ima diuretska svojstva, podstiče stvaranje žuči, čisti jetru, pomaže kod alergija i smanjuje holesterol.
Zbog brojnih hranjivih tvari koje sadrži, lišće maslačka preporučuje se kao dodatak ishrani za trudnice i žene u postmenopauzi.
Čaj od korena maslačka
Koren maslačka moćan je lek za jetru i želudac. Šest šoljica čaja od korena maslačka dnevno navodno mogu izlečiti hepatitis u roku od dve nedelje.
Fitoterapija s ovim čajem leči svakovrsne tegobe. Preporučuje se kod probavnih tegoba, nedovoljnog lučenja žuči, visokog pritiska i manjka apetita.
Stabljike i cvetovi
Stabljike maslačka pospešuju rastvaranje žuči, regulišu metabolizam te pročišćavaju krv i želudac. Narodna ih medicina preporučuje protiv dijabetesa i za uklanjanje bradavica. Mažite bradavice mlekom od stabljika maslačka dok ne otpadnu.
Od cvetova ove biljke dobija se sirup, kojeg ponekad nazivaju i medom, zbog njihove sličnosti u strukturi. Taj sirup čisti i jača krv i probavu, a pomaže i kod kašlja.
Maslačak u kulinarstvu
Maslačak je lako dostupna i ukusna samonikla biljka koju uvek možete brati i jesti tokom njene sezone. Možete ga koristiti poput spanaća - dodati u salatu, soseve, testo, pirinač, supu. Možete od njega napraviti zeleni kašasti sok.
Cvetove maslačka možete pohovati ili dodavati salatama, dok neotvorene pupoljke konzervirati poput kapra.
Lišće maslačka najbolje je sakupljati u proljeće, kad još nema gorkog soka. Cvetovi se beru za sunčanog vremena, najbolje oko podneva kad su svi cvetovi otvoreni.
Recepti od maslačka
Kafa od korenja maslačka
Iskopajte korenje u proleće, operite ga, isecite i ispecite u rerni. Sameljite ga u mlinu za kafu. Pripremajte ga samostalno poput kafe ili kao dodatak jutarnjoj kafi.
Čaj od korenja i lišća maslačka
Stavite šaku svežeg korena i/ili lišća maslačka na litru vruće vode. Procedite nakon deset minuta. Pijte 3 šoljice dnevno.
Zeleni kašasti sok od maslačka
Sastojci: 1 banana; 300 ml vode; 100 g šumskog voća (svežeg ili smrznutog); 100 g listova maslačka; 1 kašike smeđeg šećera ili javorovog sirupa (po želji).
Priprema: Sve sastojke stavite u blender i meljite 1-2 minute. Sok popijte odmah, malim gutljajima. Ova količina soka je dovoljna za 1 obrok za jednu osobu.
Kremasti sos od maslačka
Sastojci: 1 kg listova i stabljika maslačka; malo maslinova ulja; 2 mlada luka; 1 manja slatka crvena paprika; 3 čena belog luka; 400 ml pavlake za kvuanje; so; biber; malo muskatnog oraščića.
Priprema: Sitno naseckajte povrće, a maslačkovo lišće na tanke trakice. Na srednjoj temperaturi u većem tiganju malo izdinstajte mladi luk, beli luk i papriku, pa dodajte stabljike maslačka i dinstajte još par minuta. Dodajte listove, začinite i dinstajte dok sva tečnost ne ispari, pa dodajte pavlaku.
Kuvajte i mešajte dok se ne formira gusti sos, za što je potrebno oko pet minuta.
