Korisno znati

Najjači borci protiv slobodnih radikala: Čuvaju telo od bolesti, ima ih u ovoj hrani!

Šta su antioksidansi i zbog čega su neophodni organizmu
Medicina 10.03.2017. - 18:58h Autor: kodren.com
Foto: Thinkstock

Naš organizam samostalno stvara antioksidanse koji se bore protiv slobodnih radikala. Kada se stvori neravnoteža između njih dolazi do oksidativnog stresa, tačnije dolazi do potenciranja stvaranja slobodnih radikala u organizmu.

 

Ono od važnosti za šta se organizam može izboriti je putem unosa određenih namirnica tj. kroz pravilnu ishranu. Ključni antioksidansi su: vitamin C, vitamin E, betakaroten (vitamin A) i selen. Osim njih, još su tu likopen, lutein, cink, koenzin Q, piše kodren.com.

 

Vitamin C

 

Kao glavni antioksidans vam je najpotrebniji. Lako je dosutupan pa ga tako na lak i brz način možete svakodnevno konzumirati. Ima ga u uvek dostupnom voću i povrću. Uloga mu je u oksido reduktivnim procesima, sintezi kolagena, važan je za rast i razvoj krvnih sudova, zubnog mesa, i ćelija, dok na opštem planu deluje na celokupni imunološki sistem. Dnevna preporuka doze vitamin C je 60 miligrama.

 

Šta se dešava kad pomešate cveklu, šargarepu i jabuku: Čaša soka uništava ove bolesti!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Vitamin A

 

U borbi protiv slobodnih radikala koji nastaju u koži, a zbog kojih nastaju akne i rak. Dakle, vitamin A je poznat kao antikancerogen. Ovaj vitamin je bitan i za obnovu epitela kože, i u ostalim delovima organizma. Nedostatak ovog vitamin možete rešiti ishranom ili suplimentima. Namirnice kojim ćete nadoknaditi vitamin A su džigerice (pileće, juneće, svinjska), puter, neki melečni proizvodi (npr. sirevi). A od biljaka ga možete nadoknaditi konzumacijom šargarepe, pomorandže, žutog voća i zelenog lisnatog povrća.

 

Vitamin E

 

Vitamin E je vitamin koji ima izuzetno jaku antioksidantnu moć, deluje na lipidne membrane ćelija. Ovaj vitamin je zadužen za zaštitu LDL-a (lipoprotein male gustoće) od oksidacije, čime sprečava nastanak ateroskleroze. Nalazi se u biljnim uljima (suncokretovo, palmino, maslinovo), koštunjičavom voću, mangu, papaji. Naročito ga ima u ulju od kukuruznih i pšeničnih klica, bademima, kikirikiju, jajima, mleku. On zajedno sa selenom sprečava oksidaciju masnih kiselina. Inače pored arteroskleroze, utiče na smanjenje umora, sprečava nastanak srčanog udara, itd. Inače, nedostatak vitamin E se retko javlja.

 

Zašto je selen neophodan organizmu: Čemu služi i kako se unosi ovaj antioksidant!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Selen

 

Selen ćete naći u suncokretu, zobi, ječmu, luku, lososu i školjkama, u integralnom pirinču, pomorandžama tj. njihovom soku, kokosu.

 

Koenzim Q

 

Koenzim Qje fiziološki sastav organizma a najviše je zastupljen u jetri. Inače, možete ga naći u ribi kao što je sardela, skuša ili losos, potom, u goveđem mesu, a od biljaka ima da u orasima. Termičkom obradom hrane koenzim Q se smanjuje. Njegove dobrobiti po vaš organizam su stvaranje energije. Ipak, tokom godina on se prirodno smanjuje u organizmu pa ga je potrebno pojačano unositi putem pravilne israne tj. namirnica gore navedenih.

 

Cink

 

Cink je potreban zbog metaboliččkih procesa u organizmu. ANtikancerogen je, štiti od kardiovaskularnih ovoljenja kao I od UV zračenja. Od namirnica možete ga naći u soji, pivskom kvascu, grašku, semenu bundeve, ostrigama, siru, tunjevini, rakovima, ćuretini, govedini, itd. Preporučena dnevna doza kod žena je 12 miligrama, dok kod muškaraca 15 miligrama.

 

Zbog nedostatka cinka zdravlje je opasno ugroženo: Ovo su simptomi!

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Flavonoidi

 

Flavonoida je pronađeno preko 4.000, a većina se nalazi u voću, povrću i nekim napitcima (čaj, pivo, vino, kafa). Nalaze se prvenstveno u bobičastom voću, jabukama, crveni kupus, paradajz, kao i u zelenim i crnom čaju. Njihovo korisno delovanje na zdravlje čoveka je antialergensko, protivupalno, antioksidacijsko. Kapacitet njihovog antioksidacijskog potencijala uslovljen je prvenstveno njihovom molekularnom strukturom. Imaju veliki značaj za kardio i neuro zaštitno dejstvo na organizam. Odnosi se pre svega, na Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest, jer su glavni uzročnici za njihov nastanak slobodni radikali. Pored ovih oboljena flavonoidi imaju pozitivno dejstvo na arterosklerozu, dijabetes, pa čak i na neke kancere. Baš zbog ovih antioksidacijskih svojstava preporuka je da se unos vrši što više putem ishrane.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs