Koliko god mi ćutali o tome, "to" se ipak radi, a sad su i stručnjaci došli do poražavajućih podataka zbog kojih će mnogi dobro razmisliti pre nego što se opet okupaju u bazenu.
Najnoviji test, naime, može detaljno da otkrije koliko je urina dospelo u velike bazene - isti meri koncentraciju veštačkog/sintetičkog zaslađivača kalijuma acesulfama, koji obično može da se nađe u obrađenoj hrani, a kroz ljudsko telo prolazi nepromenjen i izlučuje se s urinom.
Tokom tronedeljnog istraživanja sprovedenog na dva javna bazena u Kanadi, stručnjaci su došli do zaključka da su ljudi u prvi bazen kapaciteta 830.000 litara vode ispustili 75 litara urina, a u drugi, upola manji, oko 30 litara.
Obratite pažnju na boju urina: Jedna ukazuje na tešku infekciju!
Lindzi Blekstok, apsolventkinja na Univerzitetu u Alberti i jedna od autorki testa, kaže da za tri nedelje, koliko je trajalo istraživanje, nisu pratili broj ljudi koji su koristili bazene, pa ni ne mogu da govore o profilu istih koji tamo uriniraju, ali rezultati su još gori kad su u pitanju đakuziji. Na primer, jedan hotelski đakuzi je imao čak tri puta veću koncentraciju veštačkog zaslađivača od bilo kog drugog bazena.
"Od 31 bazena i đakuzija koje smo testirali, u svima smo pronašli urin. Vreme je da naučimo osnove higijene, a ova studija prvi je korak ka tome", izjavila je Blekstok, a piše The Guardian.
U jednoj anonimnoj anketi 19 odsto ispitanika priznalo je da su barem jednom urinirali u javnom bazenu, a među njima ima i olimpijskih plivača. Čak je i legendarni Majkl Felps svojevremeno izjavio da je "sasvim normalno piškiti u bazenu jer hlor itekako sve "ubije" pa ni nema razloga za brigu".
Iako je urin sam po sebi sterilan, urea, amonijak i kreatinin iz njega mogu uzrokovati iritacije oka i disajnih puteva, a dugogodišnje izlaganje njima može da dovede i do razvoja astme.
