Penzionisana učiteljica Đurđina Jovanović iz Mladenovca se dugo borila da dođe do istine u vezi sa njenim zdravstvenim stanjem. Konačno saznanje ju je porazilo i sve joj se činilo beznadežno. Pre nešto manje od sedam godina suočila se sa dijagnozom raka pluća u četvrtom stadijumu.
Đurđina je sinonim za hrabrost i malo ko bi pomislio da je doslovno gledala smrti u oči, u velikim bolovima, sa nalazima koji su značili samo jedno - da je blizu kraj. Dijagnozu metastatskog adenokarcinoma pluća dobila je nakon gotovo tri godine traganja za uzrokom problema, koje je osećala iako su joj rezultati bili u granicama.
Prvi simptom je bio neopisivi umor
- Sa 50 godina sam osetila da se nešto neuobičajeno dešava u mom organizmu, iako nisam imala tipične simptome karakteristične za karcinom pluća. Kod mene je to bio pre svega ogroman, strašan, neobjašnjiv umor. Tri godine sam lutala tražeći dijagnozu... Niko mi za te tri godine nije rekao da snimim pluća, a onda sam za samo 15 dana saznala istinu, kada me je doktorka kod koje sam došla odmah poslala na rentgen. Nalaz skenera je bio ogroman, a ogroman je bio i broj promena u desnom plućnom krilu, ali i drugim organima - priča Đurđina Jovanović u video ispovesti za "Moju priču" eKlinika portala.
Vest o uznapredovaloj bolesti bila je ogroman šok, prijatelji su zvali da joj pruže podršku, ali Đurđina nije imala snage ni da izgovori da je karcinom uzrok njenog lošeg stanja. Stanje joj se ubrzo ozbiljno ogoršalo, bolovi postali nepodnošljivi, a svakodnevica svela na jake lekove za bol.
- Nisam više mogla samostalno da brinem o sebi, da ustanem iz kreveta. Bolovi su postali neizdrživi. Srećom, pokazalo se da ispunjavam uslove za imunoterapiju, koju i danas na šest nedelja primam na Klinici za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Preokret donosi imunoterapija, a simbolično, prvi udah punim plućima doneo mi je nadu da moja sudbina neće biti tako crna kako je logično pomisliti kada znate o kakvoj bolesti je reč. Jer ja sam mislila da umirem, to je to, karcinom je, kraj je, ja sam odabrana da završim sa životom - prisetila se u iskrenom razgovoru za eKliniku.
Ćerka joj je ogromna podršaka
- Moja ćerka koja je tada bila student medicine me je uveravala da će terapija da deluje, ali ja nisam verovala sve dok nisam osetila taj prvi "puni" udah. Onda je moje stanje polako počelo da se popravlja i nema tu mnogo dileme - za sve je zaslužna imunoterapija. Pridigla sam se, jačala, vratila u školu mojoj deci da izvedem jednu generaciju do kraja. Penzionisala sam se da bih mogla da brinem o sebi, da uklapam terapije. Rado pričam sa ljudima, pomažem im mojim iskustvom, za svakog imam dovoljno vremena i strpljenja da saslušam, utešim, dam informacije - priča neumorna Đurđina.
Danas, gotovo šest godina nakon dijagnoze, njena bolest je pod kontrolom i tretira se kao stabilna, hronična.
- Mnogo je u svemu važna psiha, da čovek ojača koliko može i pokuša da nađe lepo i dobro u onome što je nesreća. Imam divnu porodicu, pse, mačke, koke, uspomene na moju decu... Zahvalna sam Bogu što mi je dao još sedam godina života, zahvalna sam zdravstvenim radnicima, nauci - kaže Đurđina Jovanović.
Stil / eKlinika
