Stereotipno je razmišljanje da su žrtve srčanih udara sredovečni, debeli muškarci kojima najveći domet fizičke aktivnosti predstavlja podizanje krigle piva. A to je daleko od istine, budući da se uljuljkamo u lažan osećaj sigurnosti, dok smo ustvari svi u opasnosti.
Do srčanog udara dolazi kad srčani mišić ostane bez kiseonika, zbog blokirane arterije. Iako većina srčanih udara pogađa ljude koji imaju klasične rizične faktore, kao što je sedelački stil života, dijabetes i gojaznost, čak i oni koji vode zdrav život mogu da postanu žrtve, upozorava kardiolog Edvard Dankan.
Prepoznajte srčani udar: 10 simptoma koje ne smete da previdite!
Predstavljamo vam četiri osobe koje su doživele srčani udar i skrivene rizične faktore koji su mogli da doprinesu njihovoj bolesti.
1. Bila sam fit i zdrava, ali moj tata je imao srčani udar
48-godišnja Alison Konter doživela je srčani udar u martu 2013. godine, o kojem priča sledeće: "Većina ljudi misli da je srčani udar nekakav iznenadan, dramatičan događaj. Pa i ja sam tako mislila budući da mi je tata umro nakon udara s 46 godina, kad sam ja imala svega 13.
Zato kad sam početkom januara počela da osećam oštar bol u rukama i vilici, bila sam iscrpljena i često povraćala, poslednja stvar na pameti mi je bio srčani udar. Uvek sam imala normalan nivo holesterola i dobar krvni pritisak, a uz to sam bila jako aktivna i zdrava osoba. Ali bol se pojačavao i toekom sledećih osam nedelja nekoliko puta sam posetila lekara.
Ruski lek od pečuraka sa trostrukim dejstvom: Štiti od raka, leči bolesti srca i snižava holesterol!
Rečeno mi je da imam refluks i dobila sam lekove za njega. Kad sam spomenula da mi je otac imao srčani udar, doktorka je izjavila da sam ja premlada za to. Bol je postajao sve gori i gori, i pojavljivao se u naletima. Tek kasnije sam otkrila da žene često ne osete klasičan bol u grudima, nego slabost i boli ih vilica, iako nije jasno zbog čega.
U martu sam se jednog dana jedva odvukla na posao. Sve živo me je bolelo i kolege su me naterale da odem u bolnicu. Izvadili su mi krv i tad su mi lekari potvrdili da sam tog dana doživela dva srčana udara, jedan tokom noći i jedan ujutru u kancelariji.
Brzo su me operisali i ugradili mi stent u koronarnu venu, nakon što su otkrili blokadu u jednoj srčanoj arteriji. Posle su me nazvali pravom srećnicom. Jedini rizični faktor kojeg sam imala je bila porodična anamneza. Provela sam u bolnici nekoliko dana i vratila se na posao nakon četiri meseca. Danas vežbam jednom nedeljno s ličnim trenerom, i pokušavam da izbegavam stres. Ranije završavam s poslom i uzimam pauze za ručak."
2. Moj holesterol je bio malo iznad proseka
55-godišnji Džefri Nobl doživeo je srčani udar u maju 2007. godine.
"Dan pre srčanog udara je bila prijatna nedelja. Bio sam u teretani, šopingu i miran otišao na spavanje. Ali u četiri sata ujutru probudio me je stežući bol u grudima koji se protezao duž podlaktice. Mislio sam prvo da sam preterao s vežbanjem.
Nazvao sam hitnu pomoć, ali su mi ipak rekli da se svakako javim za sat vremena ako bol ne nestane. Budući da se bol nastavio, za sat vremena me je pokupila hitna, pa je ubrzo potvrđeno da sam imao srčani udar. Ja nisam mogao da verujem da je to istina.
Pre toga, moj jedini zdravstveni problem je bio malo povišen holesterol, najviši je bio na 7.5, a za vreme srčanog udara bio je oko 6.5 dok bi trebalo da bude 5. Ali zbog moje vitke građe, zdrave ishrane, normalnog krvnog pritiska i nedostatka sličnih tegoba u porodici, lekarka nije smatrala da mi treba poseban oblik lečenja.
U bolnici su mi ugradili stent, pa sam od tada na beta blokatorima, aspirinima i koktelu lekova. Pokušavam da pazim na ishranu, da unosim malo holesterola, a smatram da bi svi trebalo da znaju stanje holesterola, jer je to, očigledno, tihi ubojica."
3 čudesna tibetanska recepta: Podmladite se, sačuvajte se od srčanog i moždanog udara i stresa!
3. Sve je to bilo zbog mog stresnog života
76-godišnja Marion Džekson preživela je srčani udar u januaru 2012. godine.
"Uverena sam da je stres kriv za moju bolest. Iako sam u vreme srčanog udara imala 73 godine, bila sam vitka, tri sata nedeljno se bavila plesom i zdravo sam se hranila. Nikad nisam pušila, i jedva da sam išta pila.
Ali pre otprilike četiri godine moja mlađa ćerka Džulija, koja ima epilepsiju od rođenja, završila je u bolnici s napadima koji su sledili jedan za drugim. Užasno smo brinuli za nju i sve vreme provodili u bolnici. Prestala sam da vežbam i počela sam da se hranim brzom hranom.
Kad je Džulija napokon došla kući, bilo je jako naporno da se brinem o njom, pa sam sve više bila pod stresom. Sračni udar "pogodio" me je usred noći, kad sam se probudila s probadajućim bolom koji je klizio niz moja leđa. Nikad pre nisam doživela ništa slično, ali mi nije bilo ni na kraj pameti da je reč o srčanom udaru. Kako bol nije prošao ni tri sata kasnije, moj suprug je nazvao Hitnu. Dali su mi morfijum, pa se ne sećam ostatka noći. Ugradili su mi stent, a dva dana kasnije sam otpuštena iz bolnice s prepisanim lekovima.
Bila sam u šoku kad su mi rekli šta mi se dogodilo jer sam do tada uvek bila zdrava. Lekari su rekli da nema drugog objašnjenja osim nakupljenog stresa pod kojim sam bila. Život mi je i dalje stresan, ali pazim da radim vežbe opuštanja i pokušavam da se ne opterećujem preterano raznim stvarima."
5 brojeva otkrivaju da li vam je srce zdravo: Prave vrednosti život znače!
4. Moj zločin? Previše vežbe
30-godišnji Ejdrijan Partel preživeo je srčani udar u maju 2012. godine.
"Ja sam verovatno poslednja osoba za koju biste pomislili da bi mogao da doživi srčani udar. Od 18. godine treniram ragbi i život sam posvetio fizičkoj aktivnosti i sportskom stilu života.
Srčani udar dogodio se nakon posebno naporne utakmice. Nakon tuširanja osetio sam užareni, peckajući bol u grudima. Lekar naše ekipe pomislio je da me muči gorušica, ali po povratku kući sam bio bled, znojio sam se, ostao bez imalo snage i povraćao sam.
Lekar me je doveo u bolnicu gde mi je rečeno da sam doživeo srčani udar. Bio sam u šoku. Brzo sam operisan pa sam sledeća tri dana proveo u bolnici. Nisam se vratio treningu sledećih 10 meseci, a dva različita kardiologa su mi saopštila da više nikada neću moći da se bavim ragbijem.
Ali s vremenom sam povratio snagu i u martu 2013. godine sam odigrao prvu povratničku utakmicu. To mi je donelo ogromno olakšanje. Iako sam na brojnim lekovima, kako mi ne bi porastao holesterol i kako bih sprečio eventualno zgrušavanje krvi, ne predajem se.
Lekari smatraju da sam na dan udara dehidrirao i da sam možda jednostavno predaleko gurnuo svoje srce, koje je tog dana bilo pod velikim naporom. I dalje naporno igram, premda sam u početku bio malo nervozan. Ljudima govorim da bi trebalo da vežbaju, ali neka idu umerenim tokom i slušaju svoje telo."
