Zbunjujući simptomi

Kada organizam napadne sebe: 7 bitnih stvari koje morate znati o autoimunim bolestima!

Autoimune bolesti su hronične i dugotrajne i zahtevaju stalno uzimanje terapije kako bi se održale u mirnoj fazi, a nastaju kada imuni sistem greši i napada sopstvena tkiva
Medicina
01:00h Autor:
Kada organizam napadne sebe: 7 bitnih stvari koje morate znati o autoimunim bolestima!
Foto: Shutterstock

Život sa autoimunim bolestima težak je i pun izazova. Lekarima je teško da odrede dijagnozu jer su simptomi kod autoimunih bolesti konfuzni i zbunjujući. Takođe, lečenje je raznoliko, a u nekim slučajevima tretman se u potpunosti oslanja na promene u ponašanju.

Naučnici pronašli način da zaustave autoimune bolesti: Novi tretman u lečenju multiple skleroze!

Pročitajte sedam važnih stvari o ovim zdravstvenim uslovima:

1. Autoimune bolesti svakodnevno izazivaju telo da se bori

Imuni sistem sastoji se od ćelija i organa koji se bore protiv bacila i ostalih negativnih elemenata. Kod zdrave osobe, telo odmah razume razliku između ćelija koje su vaše i sigurne i ćelija koje su strane i protiv kojih bi trebalo boriti se. Kod ljudi sa autoimunim bolestima, imuni sistem na pogrešan način kreće da napada zdrave ćelije, što može poremetiti brojne funkcije u organizmu.

2. Postoji više od 80 vrsta autoimunih bolesti

Neke od autoimunih bolesti su celijakije, Kronova bolest, endometrioza, Guillain - Barre sindrom, narkolepsija, psorijaza i reumatoidni artritis, ali ima ih iviše od toga.

Rešite test i saznajte kakav vam je imunitet: Slab, nedovoljno jak ili snažan!

3. Autoimune bolesti su relativno česte

Procena Nacionalnog instituta za zdravlje je da je više od 23 miliona Amerikanaca pogođeno nekom od autoimunih bolesti. To je otprilike isti broj ljudi kao onaj sa dijagnozom dijabetesa tipa 2. Specifične autoimune bolesti, sa druge strane, izuzetno su retke. Na primer, neke vrste autoimunih bolesti vaskulitisa mogu samo uticati na 200.000 ljudi ili manje, piše USA Today.

Gojazne osobe imaju više nego dvostruko veći rizik od multiple skleroze

4. Mogu biti genetske

Postoje dokazi koji ukazuju na to da članovi porodice imaju veće šanse da razviju iste ili slične autoimune bolesti. Ali geni ne čine celu sliku jer na njihov razvoj utiču i faktori sredine, pa čak i mnoge infekcije koje igraju ulogu u pokretanju autoimunih bolesti kod osoba sa genetskom predispozicijom.

Priča koja je raznežila sve: Nemoćna starica sa Alchajmerom prepoznala svoju ćerku! (VIDEO)

5. Autoimune bolesti nisu alergije

Simptomi autoimunih bolesti ponekad podsećaju na alergijske reakcije. Dakle, u pitanju su dva različita zdravstvena stanja, a celijakija je jasan primer: osoba sa alergijom na pšenicu i osobe sa celijakijom imaju slične simptome; naime, u oba stanja ukloniće se gluten iz ishrane, ali telo osobe sa alergijom na gluten ne napada samo sebe, već je u pitanju spoljni faktor.

Nije svejedno kada ste rođeni: Zimsku decu muči depresija, jesenja pate od astme!

6. Mogu proći godine u pokušaju da se odredi tačna dijagnoza

To je tako usled zbunjujućih simtoma zbog kojih lekari često ove bolesti pomešaju sa nekom drugom. U većini slučajeva ne postoji nijedan tačan pregled ili metod koji će sa sigurnošću otkriti da je reč o autoimunoj bolesti.

Preporuke ruskih alternativnih lekara: 7 načina da očistite i podmladite organizam

7. Sindrom hroničnog umora i fibromialgija nisu autoimune bolesti

Oba stanja su često kategorisana kao takva jer dele mnoge zajedničke simptome sa autoimunim bolestima, ali tehnički nisu autoimune bolesti.

Za momentalan skok energije: 5 prirodnih trikova koji otklanjaju umor!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs