POSLE 50. GODINE, OVO SU OBAVEZNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI KOJI MOGU SPASITI ŽIVOT: Jedan mnogi izbegavaju, a ne bi trebalo

Evo koji su obavezni preventivni zdravstveni pregledi posle 50. godine, koje nikako ne smemo zanemariti.

Medicina
13:25h Autor:
POSLE 50. GODINE, OVO SU OBAVEZNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI KOJI MOGU SPASITI ŽIVOT: Jedan mnogi izbegavaju, a ne bi trebalo
Obavezni zdravstveni pregledi posle 50. godine, Foto: Shutterstock

Nakon 50. godine organizam počinje da se menja, te je potrebno posvetiti mu više pažanje. Ovo se posebno odnosi na zdravlje, a preventivni pregledi trebalo bi da postanu stil života.

Preventivni pregledi mogu biti od životne važnosti, te ih stoga ne treba izbegavati. Dobar su način da obezbedimo vitalnost i u kasnijem životnom dobu, izbegnemo bolesti i na kraju i uštedimo novac, jer uglavnom nismo toliko bogati, da idemo kod lekara samo kada se razbolimo.

Žena, Bolovi, bolovi u stomaku, bol, bol u stomaku, mučnina
foto: Profimedia

Kontrola krvnog pritiska

Visok krvni pritisak je stanje koje u najtežim slučajevima može da dovede do srčanog ili moždanog udara, problema sa vidom i bubrezima. Hipertenzija, uglavnom, nije praćena jasnim simptomima, pa mnoge osobe i ne znaju da imaju visok krvni pritisak. Normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80, ukoliko je pritisak povišen moguće je da ćemo morati malo češće da ga kontrolišemo.

Vrednosti holesterola

Kardiovaskulanrne bolesti su najčešći uzrok smrti čoveka u savremenom svetu. Jedan od vodećih faktora rizika za bolesti srca su visoke vrednosti holesterola. Prema savetima nekih stručnjaka, posle 20. godine života trebalo bi da kontrolišemo vrednosti holesterola na svakih 4 do 6 godina. Dovoljan je jednostavan test krvi, ipak kako starimo rizik je veći, pa je posle 50. godine ovaj pregled poteban u ređem vremenskom intervalu.

Mamografija

Stručnjaci se slažu da je mamografski pregled najbolji način da se otkrije neka promena na dojci i terapija počne na vreme, u periodu kada su i najteže bolesti izlečive. Američki stručnjaci preporučju mamografiju na svake dve godine, svim ženama između 50. i 74. godine života. Ženama od 40. do 50. godine savetuje se ovaj preventivni pregled jednom godišnje.

Kolonoskopija

Preventivni pregledi su najbolji način da se otkrije neko moguće maligno oštećenje u početnoj fazi i počne pravovremeno lečenje. Kolonoskopija je dijagnostičko terapijska procedura, kojom se uz primenu fleksibilnog instrumenta (kolonoskopa), ispituje debelo crevo i završni deo tankog creva. Harvardova škola javnog zdravlja navodi da bi redovna kolonoskopija mogla sprečiti, čak 40 odsto svih kancera debelog creva.

Papa test

Preventiva je posebno važna kada je u pitanju zdravlje žena. Ginekolozi savetuju redovne preglede svim ženama. Papa test jednostavan je način da proverimo zdravlje i uočimo na vreme neke nepravilnosti. Rak grlića materice veoma se uspešno leči kada se primeti na vreme, u fazi kada maligne ćelije nisu zahvatile okolna tkiva. Rizik od raka grlića materice se smanjuje s godinama, ali to ne znači da treba da odustanemo od jednostavnog papa testa u poznijem životnom dobu. Neki stručnjaci savetuju ovaj pregled za žene od 21. do 65. godine, kao preventivni test na sake tri godine. Osobama koje imaju u porodici pacijente obolele od raka grlića materice, savetuju se češći pregledi, a vakcinacija protiv HPV virusa svima, pre stupanja u prvi seksualni odnos.

Mineralna gustina kostiju

Glavna metoda za merenje mineralne gustine kostiju je osteodenzitometrija. Na ovaj način moguće je precizno utvrditi čvrstinu kostiju, ona je jedini način za dijagnostikovanje osteopenije i osteoporoze. Ova pregled savetuje se ženama starijim od 65 godina, a osobama sa genetskim rizikom predlažu se preventivni pregledi i u mlađem životnom dobu. Ovaj skrinig preporučuje se i muškaricima starijim od 70 godina.

Skrining aneurizme abdominalne aorte

Aneurizma abdominalne aorte je uzrok više hiljada smrti svake godine. Stručnjaci navode da bi se mnogi smtrni slučajevi mogli sprečiti pravovremenom dijagnozom i operativnim lečenjem. Ovo stanje češće pogađa muškarce od 65. do 75. godina pušče. Putem ultrazvuka lekar nastoji da otkrije moguće proširenje krvnog suda u abbomenu koji može, ako pukne, izazvati ozbiljno krvarenje i smrt. Proširenje krvnog suda može se izlečiti operativnim putem.

Skrining depresije

Depresija će, kako predviđaju, naveći stručnjaci sveta, biti bolest budućnosti. Ova psihička bolest čest je uzrok radne sprečnosti. Depresija lako može biti pratilac hroničnog oboljenja i starenja. Ukoliko se često osećamo tužno, beznadežno, ako gubimo interesovanje za stvari u kojima smo nekada uživali, savet je da se obratimo psihologu. Stručnjaci naglašavaju da je u redu biti ponekada tužan, ali ako osetimo da nam to stanje remeti svakodnevno funkcionisanje, ukoliko slabo spavamo, vreme je da zatražimo pomoć.

Skining dijabetesa

Dijabetes tipa 2 sve je češća bolest savremenog sveta. Ova bolest, uglavnom, nije praćena jasnim simptomima i znacima, pa se često dijagnostikuje u kasnijoj fazi. Nekontrolisani dijabetes može u najtežim slučajevima da dovede do slepila, bolesti bubrega, amputacije udova.

Imunizacija

Kako starimo naš imunitet slavbi, pa će nam u nekim situacijama biti potrebne dodatne vakcine koje će nam pomoći da očuvamo zdravlje. Preporučuje se vakcinacija protiv gripa, vakcina protiv pneumokoka, to jest, za prevenciju upale pluća. Vakcina protiv pneumokoka savetuje se starijim od 65. godina, pacijentima koji se leče od dijabetesa, oboljenja jetre, astme, bilo koje druge vrste plućne bolesti.

Preventiva utemeljena na izbegavanju duvanskog dima, konzumaciji zdrave hrane, redovnoj fizičkoj aktivnosti, zdrvoj telesnoj težini, zaštiti od polno prenosivih bolesti je najbolji način da sačuvamo zdravlje i u poznim godinama, piše eKlinika.

(Stil/eKlinika)

Bonus video:

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs