Koliko život može da bude nepredvidljiv i da zaista piše romane govori i priča novinarke Eli Halivel koja je tokom rutinske lekarske kontrole otkrila najgore i najlepše vesti.
Naime, Australijanke je u aprilu 201. godine otišla na pregled kod doktora kako bi zaklučila bolovanje, jer je prethodnih dana imala stomačni virus. Tada joj je rečeno da treba da uradi rutinsku analizu krvi, ali nije moglda ni sa sanja kakvi će rezultatu biti. S obzirom da je sa svojim suprugom Nikom planirala da osnuje porodicu želela je da se uveri da se sa njom sve u redu.
„Zapravo sam želela da proverim svoje nivoe folata. Rezultati su se vratili i ukazali da imam visoke trombocite, što nije neuobičajeno ako ste imali virus. Moj doktor nije bio zabrinut, ali smo ipak uradili još jedan test. Drugi test je pokazao da su trombociti bili još veći, pa je zatražio specijalistu da pogleda. Osim osećaja umora, koji sam mislila da je zbog posla, ništa me nije pripremilo za ono što se sledeće dogodilo“, rekla je Eli.
Eli je morala nekoliko nedelja da sačeka da je specijalista pregleda, a nakon pregleda je čekala još tri nedelje do konačnih rezultata.
"Tada sam saznala da imam hroničnu mijeloičnu leukemiju (HML). To utiče na vašu krv i koštanu srž. Ali ono što je bilo posebno iznenađujuće je da se najčešće dijagnostikuje kod muškaraca starijih od 60 godina. Ne kod žena mojih godina“, nastavila je novinarka.
Ono što je nakon tog usledilo, bio je još jedan šok, ali ovoga puta pozitivan. Eli je saznala da je u drugom stanju.
„Za 48 sati saznala sam najbolje i najgore vesti koje možete čuti u životu“, rekla je.
Kada ste u ranoj fazi HML nemate nikakve simptome, a umor koji je konstantno osećala pripisivala je preteranoj iscrpljenosti zbog posla. Kasnije je pomislila da je to bio jedan od pokazatelja njenog zdravstvenog stanja. Lekari su joj rekli da je najbolje da odmah započne sa terapijom oralne hemoterapije, ali nisu mogli sa sigurnošću da joj kažu kakav bi to efekat imalo na plod.
Eli se našla u strašnoj životnoj dilemi, da li da rodi ili da abortira. Rešila je da zadrži dete i da ne uzima nikakvu terapiju punih 9 meseci. Porodila se u 8. mesecu jer su se prilikom posednjeg pregleda tumor markeri povećali. Kako bi mogla da doji novorođenog sina, Eli je odlučila da ne krene sa terapijom još mesec i po dana.
Nakon tog perioda je počela prava borba, jer je tokom 6 godina ulazila u remisiju, ali je bolest uporno vraćala.
„Mislila sam da ću biti jedan od 50 odsto ljudi koji na kraju mogu da prestanu sa lečenjem i ostanu u remisiji, ali nažalost to za mene ne izgleda obećavajuće. Vidim povratak ćelija raka i sada radim krvne testove svake dve nedelje da pratim napredovanje“, napisala je na Instagramu 2020.
Prosečni životni vek ljudi sa ovim tipom raka je tri do 5 godina, ali na svu sreću Eli je već u šestoj. Kako kaže veliku pomoć je dobila i od države.
„Zahvalna sam što je u Australiji ovaj lek subvencionisan. Uzimam dve tablete dva puta dnevno i moram da postim pre i posle. To u izvesnoj meri utiče na moj kvalitet života, ali je svakako bolje od alternative“, iskrena je Eli.
Kako je nedavno otkrila Eli je renutno u remisji i u njenoj krvi nema ćelija raka.
