Prvi indikator da nešto nije u redu sa zdravljem je loša krvna slika. Zato lekari savetuju da se kompletan sistematski pregled uradi barem jednom godišnje.
Anemija ili malokrvnost predstavlja najčešći zdravstveni problem kada govorimo o poremećajima fizioloških funkcija krvi. Procenjuje se da ona pogađa skoro trećinu svetske populacije, a u većem riziku su deca, žene i osobe sa hroničnim bolestima.
Šta je anemija?
Anemija je stanje koje se javlja kada dođe do značajnog pada crvenih krvnih zrnaca i/ili njihovih glavnih gradivnih elemenata - hemoglobin, u krvi. Hemoglobin za sebe vezuje kiseonik i njegova uloga je da taj kiseonik putem krvotoka prenosi do svih tkiva i organa u telu, kako bi oni mogli normalno da funkcionišu.
Prema tome, ukoliko dođe do pada crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina ispod normalnih vrednosti, tkiva i organi neće biti nahranjeni i počeće da se javljaju različiti simptomi.
Zašto nastaje anemija?
Postoji više vrsta anemije, kao i veliki broj različitih uzroka i načina lečenja. Neke su blage, prolazne i nisu znak za brigu, dok neke druge predstavljaju ozbiljnije, hronične poremećaje. Anemija takođe može predstavljati indikator nekih drugih oboljenja zbog kojih se javlja.
Anemija i simptomi
U zavisnosti od toga koja vrsta anemije je u pitanju, simptomi mogu biti delimično različiti. Ukoliko je uzrok neka hronična bolest, njeni simpromi mogu čak maskirati anemiju, a nekada može da se desi, opet zavisno od uzroka, da se upadljivi simptomi ne javljaju.
Ipak, većina anemija pokazuje sledeće simptome:
- umor i slabost
- bleda koža
- vrtoglavica
- nesvestica
- mučnina
- glavobolja
- kratak dah
- bolovi u grudnom košu
- hladne šake i stopala
- poremećeni otkucaji srca (tahikardije)
Ukoliko osetite neke od simptoma ili sumnjate da imate anemiju, važno je i da se ona pravilno dijagnostikuje. Da bi se anemija dijagnostikovala, potrebno je uraditi kompletnu analizu krvne slike.
