Mentalno zdravlje

Šta su napadi panike i kako živeti sa njima?

Napadi panike deluju stravično, ali su potpuno bezopasni. Izboriti se sa njima znači izboriti se sa sobom. Čini se lako, jer se ne borite protiv opake bolesti, ali upornost paničnih napada mnogima deluje neizdrživo
Medicina 02.07.2013. - 10:13h

Čini se da dolaze potpuno iznenada. Puls se ubrzava, disanje postaje neravnomerno, teško dolazite do daha, znoje vam se dlanovi, želite da pobegnete iz svoje kože i potpuno ste sigurni da vam sleduje srčani udar ili da ćete se probuditi u bolnici za mentalno obolele. Zvuči strašno, nezamislivo, ali ovo su samo simptomi napada panike. Istina je da je anksioznost postala svakodnevnica u modernom životu, koji nameće za neke isuviše brz ritam života. Stres je postao glavni uzročnik mnogih bolesti. Ali napadi panike nisu bolest, već signali koje vam mozak šalje da se sa nekom emocijom niste izborili, da vas nešto tišti ili da je jednnostavno vreme da usporite.

 

Napadi panike ne biraju ni godine, ni pol, ni vreme, a ni mesto. Deluju stravično, ali su potpuno bezopasni. Jedina opasnost vreba ako na vreme ne razrešite bitku sa njima, prihvatite ih i prestanete da im pridajete značaj. U suprotnom, možete se naći u situaciji da upadnete u zamku zvanu panični poremećaj, iz koje je u teoriji lako izaći, ali u praksi donosi puno patnje i otpora.

 

Najbolje što možete da učinite jeste da pustite da napad panike prođe sam od sebe. On traje do 30 minuta, a zatim polako nestaje i ostavlja vas iscrpljenim. Usredsredite se na disanje. Postoje dve metode koje se najčešće primenjuju. Obe zahtevaju vežbu i koncentraciju. Prva je tri sekunde udah, tri sekunde izdah, i to uz sekundaru. Drugi je 4 puta udah, 7 puta izdah, uz brojanje. Koja tehnika će vama pomoći, zavisi od vas. Samim tim što se koncetrišete na disanje skrećete pažnju sa misli koje doprinose pojačanju paničnih misli.

 

Panične misli su one koje vas teraju na beg. Ne možete ih se osloboditi odmah, ali uz malo vežbe i puno prakse, naučićete da negativne misli pretvorite u produktivne. Zapitajte se šta je najgori mogući scenario, da li je on realan, da li ćete se onesvestiti i ako se onesvestite, da li je to kraj sveta. Strah je emocija, a emocijama se može kontrolisati, one su mogu objasniti na racionalnom nivou.

 

Mnogi beže od panike koristeći sredstva za smirenje i alkohol. Bežanje samo pospešuje osećaj teskobe. Zamislite da je napad panike Babaroga, kojom su vas plašili kada ste bili mali. Što ste više slušali o njoj, to je postajala veća i moćnija. Kada  ste shvatili da ona ne postoji, prestali ste da je se plašite i da mislite o njoj. To je suština napada panike.

 

O uzrocima je teško pisati jer zavise od osobe do osobe. Potražiti pomoć psihologa ili psihijatra nije sramota. Naprotiv, to je znak odgovornosti. Kao što odete kod lekara kada imate grip, tako i napad panike možemo posmatrati kao mentalini grip. Razgovor sa stručnim licem, prijateljima, redovno vežbanje, joga, boravak u prirodi, samo su neke od stvari koje svakom organizmu prijaju, a malo koštaju. Iako je vremena malo, a posla previše, najvažnije je sačuvati zdravlje, jer jedino ono nije na prodaju.  Zvuči kao kliše, posebno u vremenu u kojem živimo, ali nisu svi klišei postali to što jesu bez razloga. Suočite se sa svojim problemom i pokažite mu ko je jači. Čak, i ako se uporno ponavljaju, jednog dana će otići, ali samo ako uložite trud i postanete gospodar svojih misli i svojih osećanja.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...