OBRATITE PAŽNJU

AKO STE PRELEŽALI KOVID, NAJGORE NIJE PROŠLO: Evo šta morate da znate o post kovid sidromu - kako bi reagovali na vreme!

Kako lekari sve više saznaju o kovidu 19, tako postaje jasnije da je u pitanju podmukla bolest. Infekcija ostavlja posledice po ceo organizam, pa se pacijentima sve češće dijagnostikuje "post kovid sindrom".

Medicina
16:39h Autor:
Foto: Shutterstock

Svedoci smo poslednjih meseci da ljudi koji su preležali kovid infekciju, njen blaži, umereni ili teži oblik - imaju nedeljama, pa i mesecima propratne simptome infekcije, koji nisu nimalo zanemarljivi, a neki od njih mogu biti i veoma opasni. 

 

Oporavak nakon kovid infekcije, kod jednog broja ljudi traje izrazito dugo, a rekonvalescentni period može da se produži i do nekoliko meseci, dok se telo ne vrati u formu. 

 

Nakon kovid infekcije, ljudi najčešće osećaju zamor, kratak dah, malaksalost, učestale glavobolje, probleme sa varenjem...Ali, postoje i mnogo teži i opasniji simptomi, koji se jednim imenom nazivaju post kovid sindrom, piše na sajtu Zavoda za zaštitu studenata.

 

Simptomi vezani uz navedeni sindrom nisu naivni – otežavaju svakodnevno funkcionisanje i traju nedeljama. Zanimljivo je da se post kovid 19 sindrom ne događa samo osobama koje su imale teži oblik bolesti, već se često viđa i kod osoba koje su imale blagi oblik.

 

Mehanizam nastanka dugotrajnih posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2 na ljudsko zdravlje i dalje nije sasvim jasan. Logična su razmišljanja da je glavni razlog dugotrajnog trajanja simptoma povezanih s post kovid 19 sindromom zapravo prikrivena infekcija u organizmu koja dovodi do prolongiranog imunološkog odgovora organizma.

Snaga našeg imunološkog sistema je ogromna. U gotovo 95% slučajeva on uspešno pobeđuje SARS-CoV-2, koji, osim u izuzetnim slučajevima, ne uspe proći ni prirodne barijere našeg organizma, poput npr. nosne i usne sluznice.

 

Ali “slomom” prve linije obrane bitka se nastavlja, a organizam aktivira sledeću fazu urođenog (nespecifičnog) imuniteta koju započinju ćelije poput makrofaga i T-limfocita nakon što iz okolnog tkiva ili cirkulacije dođu na mesto infekcije. S druge strane, infekcija virusom uobičajeno rezultuje smrću ćelije i umnožavanjem virusa, a lokalno oslobođeni citokini dodatno aktiviraju još ćelija sa ciljem da se direktno neutrališe virus i uklone ostaci raspadnutih ćelija (fagocitoza). Za optimalno funkcionisanje ovih linija odbrane važni su dobre životne navike, zdrav stil žovota i adekvatan unos svih potrebnih zaštitnih materija (vitamini , minerali) kako bi se „ojačao“imunitet.

 

Sledeća linija obrane aktivira sistem specifične imunosti s dominantnim mehanizmima stvaranja specifičnih antitela i citotoksičnih limfocita koji treba da nam obezbede brzu i adekvatnu zaštitu pri ponovnom susretu sa virusom u budućnosti.Ovaj nivo odbrane stičemo na dva načima-ako prebolimo inekciju ili vakcinacijom.

 

Nažalost, reakcija našeg imunološkog sistema u borbi sa SARS-CoV-2 može postati nekontrolisana i prekomerna što predstavlja glavni činilac pokretanja kaskade promena koje mogu dovesti do sistemskog multiorganskog oštećenja i smrtnog ishoda. Najveći broj obolelih ipak uspešno savlada infekciju ali, na žalost , veliki broj njih ima izvesne posledice u vidu progresivnog oštećenja različitih organa a i zvestan broj ima simptome i znakove tzv. post kovid sindroma koji značajno utiču na kvalitet života.

Razumevanje niza simptoma vezanih uz post kovid 19 sindrom nemoguće je bez poznavanja uticaja virusa SARS-CoV-2 na male krvne sudove i na procese zgrušavanja krvi. Cela kaskada procesa vezanih uz navedeno dovodi do poremećaja mikrocirkulacije praktično svih organa, a u najdramatičnijim slučajevima do ispoljavanja plućne embolije ili moždanog udara.

 

Najčešći simptomi koji se pojavljuju kod pacijenata nakon preležane tzv.blage i umereno teške akutne faze kovida 19 koji se najčešće viđa u populaciji mladih odraslih osoba u koje spadaju i studenti, uključuju dugotrajan gubitak ili izmenjenost čula ukusa i mirisa, hroničan umor, malaksalost, nedostatak vazduha,bol ili stezanje u grudima, lupanje srca/tahikardija,poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolove u mišićima i zglobovima, glavobolje.

 

Rezultati studije iz Italije su pokazali da je dva meseca nakon prvih simptoma kovida 19 svega 12,6 % osoba bilo bez ikakvih simptoma, 32 % ispitanika imalo je jedan do dva simptoma, dok je njih 55 % bilo s tri i više simptoma. Autori studije kao najčešće simptome navode opštu slabost koja se javljala kod 53,1 % ispitanika, subjektivni osećaj nedostatka vazduha (dispneja) u 43,4 % ispitanika, bol u zglobovima u 27,3 %, dok je bol u grudima postojao kod 21,7 % ispitanika. Takođe je utvđeno postojanje posledica na aarterijama i u krvnom sistemu , poput stvaranja krvnih ugrušaka i problemima sa dubokim venskim sistemima.

 

Najčešći simptomi koji se primećuju kod osoba koje su preležale kovid 19 vezani su za disajni sistem, a manifestiraju se kao subjektivni osećaj otežanog disanja, boli u grudima ili suvog kašlja, iako se standardnim dijagnostičkim procedurama ne nalazi poremećaj strukture ili funkcije pluća.

 

Uticaj SARS-CoV-2 na na srce je predmet je brojnih rasprava, posebno vezanih uz povratak sportista na sportske terene nakon preležanog kovida 19. Radeći detaljne kardiovaskularne preglede kao i magnetsku rezonancu sportista tri nedelje nakon pojave simptoma kovida 19, autori jedne studije su zaključili da znakovi akutne upale miokarda (miokarditis) postoje kod kod svega 1,4 % sportista . Ranije objavljivani rezultati magnetske rezonancije srca mlađih sportista koji su preboleli kovid 19 u suprotnosti su s upravo navedenim rezultatima, a autori tog članaka su utvrdili da u gotovo 40 % njihovih ispitanika postoji kardiološko oštećenje, najčešće perikarditis (upala ovojnice koja oblaže srčani mišić).Simptomi perikarditisa obično se manifestuju kao bol ili stezanje u grudima, koja se može pogoršavati pri dubokom disanju, što je zapravo jedan od opisanih simptoma post kovid 19 sindroma.

 

S druge strane neurološki simptomi (glavobolja,nesanica, znojenje, poremećaj funkcije kranijalnih nerava,poremećaji pamćenja, pažnje, percepcije konvulzije, paraliza itd.) imaju takođe veliku učestalost i predstavljaju značajan problem kod osoba koje su prebolele kovid 19. Nedavno objavljen rad koji je analizirao mlađu populaciju osoba koje su prebolele infekciju utvrdio je da 78% pacijenata čak tri meseca nakon što su izišli iz akutne faze bolesti ima blage kognitivne poteškoće uključujući deficite pamćenja, pažnje, percepcije, itd.Učestalost pojave i širok dijapazon neuroloških simptoma sve češće se opisuju kao poseban entitet- neurološki post kovid sindrom.

 

Uz navedeno, primećena su brojna stanja iz domene psihijatrije poput demencijama sličnih sindroma, anksioznosti, depresije, PTSP-a.

 

Zbog navedenog brojni zdravstveni sistemi širom sveta počeli su da formiraju multidisciplinarne timove stručnjaka koji će brinuti o bolesnicima s post kovid 19 sindromom i tako im omogućiti celovit dijagnostički pristup , pravovremenu prevenciju komplikacija i optimalno lečenje.

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...