Sifilis datira još iz 15. veka, kada je sa Kolumbovom ekspedicijom infekcija iz novog sveta došla do "starog" i ubrzo postala vodeći uzrok smrti u Evropi. Ova bolest je veoma dugo stigmatizovala svoje "žrtve" - ostavljala je karakteristične ožiljke zbog kojih su ljudi, posebno žene, označavani kao grešnici.
Otkriće antibiotika u dvadesetom veku promenilo je sve, pa nam danas sifilis deluje kao nešto daleko, što nikada ne bi moglo da dođe do nas. To, nažalost, nije tačno - sifilis je i dalje ozbiljna bolest koja može dugo da živi pritajeno u organizmu, prenoseći se na seksualne partnere.
Šta je zapravo sifilis?
Sifilis je seksualno prenosiva infekcija koju uzrokuje bakterija treponema palidum iz porodice spiroheta. U Americi se svake godine zabeleži u proseku 32 hiljade novih slučajeva sifilisa, u Rusiji oko 24 hiljade, a taj broj je u većini zemalja, nažalost, u porastu. Veruje se da je broj značajno veći od zvaničnog, jer zbog sramote mnogi pacijenti odlaze u privatne klinike ili čak uopšte i ne znaju da pate od ove opasne bolesti.
Prvi znak sifilisa je mala, bezbolna masa koja izgledom podseća na čir, a pretežno se pojavljuje na genitalijama, anusu ili u ustima. Ovu promenu je lako prevideti, naročito jer je obično veoma mala (oko 2 milimetra). Veće izrasline do 1,5 cm veoma su retka pojava.
Lekarima uopšte nije lako da dijagnostikuju sifilis, jer bolesna osoba može živeti mnogo godina bez ikakvih simptoma. Ipak, rano otkrivanje je od izuzetnog značaja, jer ova bolest može da nanese ozbiljnu štetu organima, uključujući i srce i mozak.
Sarkoidoza: Ovo su prvi simptomi neizlečive plućne bolesti!
Da li je moguće zaraziti se sifilisom bez seksualnog kontakta?
Da, ali je rizik gotovo zanemarljiv, kažu stručnjaci. Sifilis se najčešće prenosi direktnim kontaktom sa pomenutim čirom, pa je osim ljubljenjem (retko) i intimnim odnosom ipak moguće zaraziti se deljenjem četkice za zube, donjeg veša, brijača ili špriceva.
Postoje četiri faze infekcije:
- Primarni sifilis
- Sekundarni sifilis
- Latentni oblik sifilisa
- Tercijarni sifilis
Bolest je najviše zarazna u prve dve faze. Kada dođe u latentnu fazu, bolest je i dalje aktivna, ali često asimptomatska i moguće je da ne dođe do zaražavanja partnera. Tercijarni sifilis ima najštetniji efekat po zdravlje.
Primarni sifilis
Prva faza sifilisa odnosi se na period oko tri do četiri nedelje nakon infekcije bakterijom treponema palidum, iz porodice spiroheta. Čir nastaje na mestu na kojem je bakterija ušla u telo, ne boli, ali je izuzetno zarazan. Da bi se razvio čir, nekada može da prođe i do 90 dana, a njegov "životni vek" na koži je dve do šest nedelja. Ako osoba uzima antibiotik u svrhu lečenja, period inkubacije može da traje do 6 meseci.
Sekundarni sifilis
Tokom druge faze, može se pojavljivati osip na koži i bolno grlo. Osip obično ne svrbi i najčešći je na dlanovima i stopalima, ali može se pojaviti i na drugim delovima tela.
Simptomi sekudnarnog sifilisa mogu uključivati glavobolje, otečene limfne čvorove, umor, talase vrućine, mršavljenje, opadanje kose i bolove u zglobovima. Ovi simptomi nestaju nakon nekog vremena, bez obzira da li se leče, ali bez terapije bolest će ostati u telu.
Latentni oblik sifilisa
Treća faza naziva se latentna - simptomi nestaju, a bolest počinje da se smiruje, sve dok se ne pretvori u tercijarni, najopasniji oblik.
Tercijarni sifilis
Između 15 i 30 odsto obolelih koji ne primaju terapiju za ovu bolest na kraju pate od tercijarnog sifilisa, koji se može razviti godinama ili čak decenijama nakon infekcije. U ovoj fazi bolest može izazvati čak i invaliditet i smrt. Neke od teških posledica tercijarnog sifilisa uključuju slepilo, gluvoću, mentalne bolesti nastale usled oštećenja mozga, gubitak pamćenja, propadanje mekih tkiva i kostiju, neurološki poremećaji (meningitis, moždani udar), srčane bolesti, neurosifilis (infekcija mozga ili kičmene moždine).
Kako se leči sifilis
U prve dve faze, bolest se leči prilično lako - injekcijama penicilina koje najčešće u potpunosti rešavaju problem. Ako je pacijent alergičan na penicilin, razmatraju se drugi antibiotici. Neurosifilis zahteva intravensku antibiotsku terapiju, uz moguću hospitalizaciju. Tokom lečenja moraju se izbegavati seksualni odnosi. Sa antibioticima se nastavlja prema lekarskoj preporuci, čak iako su simptomi nestali.
Najčešće komplikacije sifilisa kod žena
Žene zaražene sifilisom imaju visok rizik od pobačaja, smrti novorođenčadi i prevremenog porođaja. Tu je i potencijalno fatalni kongenitalni sifilis.
