Smanjivanje kalorijskog ekvivalenta jednog parčeta pice dnevno (oko 300 kalorija) moglo bi pomoći poboljšanju bioloških markera za metabolički sindrom, poput visokog krvnog pritiska, visokog nivoa šećera u krvi, viška telesne masti oko struka i abnormalnog nivoa holesterola i triglicerida.
Ovo tvrde nedavni nalazi istraživača sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, a rezultati studije objavljeni su u časopisu „The Lancet Diabetes and Endocrinology“.
Šesnaest kilograma za 2 godine
Istraživači su otkrili da je smanjivanje dnevnog unosa hrane oko 300 kalorija svakog dana tokom dve godine značajno poboljšalo već dobre nivoe holesterola, krvnog pritiska, šećera u krvi i drugih biomarkera zdravlja odraslih.
Istraživači, predvođeni dr Vilijamom Krausom, upoređivali su biomarkere za metabolički sindrom između grupe sa normalnom kalorijskom ishranom i grupe od 143 učesnika studije koji su se saglasili da smanje dnevni unos kalorija. Njihovi rezultati pokazali su da je druga grupa izgubila u proseku 16 kilograma telesne mase nakon što su smanjili svoj dnevni unos u proseku za oko 12 procenata, što otprilike iznosi 300 kalorija.
Ovo kontrolisano ispitivanje zasniva se na hipotezi da napredak i poboljšanja pojedinaca ne pokreću samo gubitak kilograma, već nekom drugom, složenijom metaboličkom promenom nastalom usled konzumiranja manje kalorija nego što se troše.
„Postoji nešto u vezi sa ograničenjem kalorija, neki mehanizam za koji još ne razumemo da rezultira ovim poboljšanjima“, rekao je Kraus, koji na ovom Univerzitetu radi kao kardiolog i profesor kardiovaskularne genomike.
On je dodao da su prikupljeni uzorci krvi, mišića i drugih tkiva ovih učesnika, najavljujući da će se nastaviti sa istraživanjima o tome šta sve može da bude okidač za ovaj metabolički signal.
Učesnici ovog istraživanja jeli su tri obroka dnevno. Birali su između šest različitih obroka koji su odgovarali njihovim preferencijama i drugim ličnim potrebama. Pored toga, učesnici su prisustvovali grupnim i individualnim savetovanjima tokom prvih šest meseci ispitivanja, dok je kontrolna grupa nastavila uobičajenu ishranu i sastajala se sa istraživačima jednom u šest meseci.
Nakon tog početnog šestomesečnog perioda obuke, istraživači su zatim tražili od učesnika da se potrude i nastave da eliminišu četvrtinu dnevnog unosa kalorija.
Smanjen teret dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja
Istraživači su otkrili da, iako se dve godine nije moglo toliko strogo pridržavati ovaj režim ishrane, prosečan učesnik i dalje je mogao da pojede dnevno oko 12 procenata manje. Oni su otkrili da je ova relativno blaga dijeta omogućila učesnicima da izgube i zadrže u proseku 10 procenata njihove težine, od čega je 71 odsto bila čista masnoća.
Pored nadgledanja prehrambenih navika ispitanika, analitičari su redovno prikupljali njihove uzorke krvi i masti za koje su proverili da li imaju biomarkere povezane sa metaboličkim sindromom, poput insulinske rezistencije, tolerancije na glukozu, visokog krvnog pritiska, visokog nivoa triglicerida i visokog holesterola.
Otkrili su da su dve godine ograničenja kalorija dovele do smanjenja rizika od nastanka srčanih bolesti, raka i opadanja kognitivnih funkcija.
Doktor Kraus podvlači da bi njihovo otkriće moglo pomoći u smanjenju opterećenja dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti koja postoje u SAD.
„To pokazuje da čak i manja modifikacija, koja nije toliko ozbiljna, može smanjiti teret dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti koje imamo u našoj zemlji. Ljudi to mogu lako učiniti poput nekonzumiranja bilo kakve hrane nakon večere“, kaže dr Kraus.
Ovi nalazi sugerišu da praktikovanje umerenog ograničenja kalorija kod zdravih pojedinaca mladih i srednjih godina ima potencijal da značajno poboljša njihovo kardiovaskularno zdravlje.
