Usporeni pokreti, slaba mentalna aktivnost, loše raspoloženje - sve je to karakteristično stanje depresije, piše stil.kurir.rs. Zbog uticaja hormonske promenjivosti na emocionalnu sferu, depresija je češća kod žena.
Vrste depresije kod žena:
1. Depresija za vreme PMS-a
2. Postporođajna depresija
3. Depresija tokom menopauze
Žene tokom ceog života doživljavaju hormonalne promene, jer se tokom menstruacije hormonska ravnoteža se stalno menja. Osim toga depresija može da se javi i zbog drugih stvari koje nemaju veze sa hormonima.
Postoje tipovi depresije koji su zapravo mentalni poremećaji i čija pojava nije povezana sa hormonalnim disbalansom:
Egzogena depresija je psihogena. Pojavljuje se kao rezultat složene psihotraumatske situacije. Možete da je identifikujete činjenicom da se osoba stalno vraća onome što je iskusila i da je previše usmerena na konflikt.
Endogena depresija (nasledna) - je retka u 5-7% slučajeva i povezana je sa povredom (smanjenjem) neurotransmitera kao što su serotonin i norepinefrin. Ne zavisi direktno od menstrualnog ciklusa, ali se može povećati u zavisnosti od ciklusa.
Tih, ali žestok ubica: Rak debelog creva prvo daje ovih 6 simptoma!
Depresija tokom PMS-a
U različitim fazama menstrualnog ciklusa kod žena, hormoni se menjaju i, kao rezultat, emocionalno stanje se takođe menja. Ako prvu fazu karakteriše stanje kada je žena zadovoljna, onda u drugoj postoje emocionalni poremećaji zbog narušavanja odnosa estrogena i progestogena, kao i smanjenja nivoa progesterona u organizmu.
Emocionalna nestabilnost se uočava kada naglo, vedro raspoloženje iznenada ustupi mesto suzama, razdražljivosti i nervozi. Ponekad je praćeno disforijom - gađenjem, depresijom, agresijom.
Tokom ovog perioda, žene mogu da imaju i druge neprijatne simptome - anksioznost, poremećaj spavanja i smanjenu koncentraciju. Na sve ovo dodatak može da bude loše raspoloženje, čak i suicidne misli.
Nakon završetka menstruacije raspoloženje se vraća u normalno stanje.
Poznato je da je depresija tokom PMS-a dodatno izražena kod žena koje pate od nekog psihičkog poremećaja. Na primer, žene sa bipolarnim poremećajem ličnosti imaju 80 % više šanse da obole od depresije tokom PMS-a.
Postporođajna depresija
Period nakon prvog porođaja karakterišu odstupanja u emocionalnoj sferi kod oko 50% žena. Postporođajna depresija se javlja oko 10-15% porodilja. U proseku, njeno trajanje je 3 meseca.
Ponekad se, nakon porođaja, po prvi put javljaju endogena depresija ili drugi mentalni poremećaji, kada porođaj deluje kao okidač. Depresivna faza bipolarnog poremećaja, šizofrenije i endogene depresije može imati rane manifestacije nakon porođaja.
Verovatni faktori depresije posle porođaja:
Promene u koncentraciji hormona
Za period nakon rođenja deteta karakteristične su promene u koncentraciji različitih hormona: progesteron, estrogen i prolaktin. Poslednji doprinosi nastanku proizvodnje mleka. Postoje i druge promene u telu, jer posteljica više nije deo endokrinog sistema. Kao rezultat hiperprolaktinemije (povećane koncentracije prolaktina), osetljivost žene na zadovoljstvo se smanjuje, odnosno može da se javi anhedonija, stanje u kojem pojedinac ne može da iskusi potpuno zadovoljstvo.
U slučaju ispoljavanja mentalnih poremećaja nakon porođaja, neophodno je prebaciti novorođenče na veštačko hranjenje. To se radi kako bi se zaustavila proizvodnja prolaktina u telu majke, kao i da se spreči ulazak lekova od majke u telo deteta.
Genetička zavisnost
Ukoliko je neka vaša rođaka patila od postporođajne depresije velika je verovatnoća da će se ovo i vama dogoditi.
Pritisak od odgovornosti
Prvih meseci nakon rođenja deteta, posebno ako je to prvo dete, ženi je teško prilagoditi svim njegovim potrebama, pružanju dovoljno brige detetu i ispravno reaguje u različitim situacijama. I to nije lak zadatak i ako majka nije emocionalno stabilna, ona može da razvije depresiju zbog moralne i mentalne iscrpljenosti.
Loša situacija u porodici
Kada neki član porodice često ulazi u konflikte ili je anksiozan to uveliko pogoršava već uzdrmano stanje žene koja je tek rodila. Ona postaje podložnija nastanku depresije zbog "teške atmosfere" i negativnih emocija.
Žena nakon porođaja treba da se podržava na svaki način, dobije neophodnu pomoći u brizi o deci i pažnju kada je reč o njenim osećanjima i emocijama. Kod prevencije depresije veoma važnu ulogu igra ljudski faktor, odnoso okruženje mlade majke.
Kada loše raspoloženje traje duže od dve nedelje i ne prođe, već naprotiv, još više se pogoršava, onda žena treba da poseti lekara.
Domaći lek za obnavljanje hrskavice: Bol iz kolena i kičme nestaje za 10 dana!
Depresija tokom menopauze
U periodu od 40. do 50. godine, žena gubi sposobnost da rađa kao rezultat "iscrpljenosti" jajnika. Počinju duboke promene u hormonskoj regulaciji, menja se nivo estrogena, i neprijatan, a ponekad i težak period za svaku ženu - menopauza. Psihološki, ovo je veoma težak trenutak, jer žena razume da više ne može da postane majka i njeno telo ubrzano stari. Posebnu gorčinu ovog perioda osećaju oni koji nikada nisu izgradili porodicu i nisu spoznali majčinstvo.
Postoji direktna veza između nivoa estrogena i serotonina. Mala količina estrogena utiče na serotoninski sistem, koji menja afektivnu (emocionalnu) sferu osobe. A ako je koncentracija ovog hormona niska, onda dolazi do pada raspoloženja, nerazumne anksioznosti, depresije, melanholije, straha i panike. Neurotransmiter serotonin formira se kroz aminokiselinu triptofan iz estrogena.
Estrogenski receptori su raspoređeni po celom organizmu. Oni su u koži i sluznici, srcu, masnom tkivu, mozgu. Zbog toga, tokom patološke klimakterije, javljaju se abnormalnosti u ovim organima i tkivima, što dovodi do suvoće kože i sluzokože, visokog krvnog pritiska, pojačanog rada srca i povećanje težine. Probavni sistem takođe je na udaru: javlja se mučnina, konstipacija kao i bol u abdomenu.
Nizak nivo estrogena doprinosi depresiji sa višestrukim somatskim simptomima koji su gore navedeni, što ga pogoršava. Tu je i poremećaj spavanja, poremećaj pamćenja, povremena vrtoglavica, iznenadni talasi toplote. Uz ove simptome, depresija postaje sve izraženija i stanje žene se pogoršava.
Ali nije sve tako crno, jer depresija može da se leči, raspoloženje žene se poboljšava i ona opet može da oseti sreću!
Od velike važnosti u lečenju depresije je životna sredina, a posebno situacija u porodici. Žensko telo je složeno i višestruko, ima svoje karakteristike. Veoma je važno pokazati pažnju, brigu za ženu i tretirati takve promene hormonskog porekla sa razumevanjem. Samo u pozitivnom i prijateljskom okruženju, žena će ponovo postati aktivna i vesela.
