Poznato je da je doručak najbitniji obrok, te je veoma bitno šta tada jedemo.
Na Univerzitetu Macquarie u Australiji tim naučnika pokušao je da pronađe odgovor na pitanje "Kako taj obrok utiče na stanje celog organizma?".
Rezultati su iznenadili i autore studije koji su shvatili da su posledice započinjanja dana nezdravom hranom katastrofalne za ljudski organizam.
Naime, otkriveno je da doručak s velikim udelom masnoća ili šećera, nakon samo četiri dana konzumiranja, na ljudskom mozgu može da prouzrokuje ozbiljne promene.
Sposobnosti učenja novih činjenica i pamćenja nakon samo četiri dana nezdravog doručka rapidno opadaju, a mozak propada slično kako s vremenom propada kod npr. pretilih ljudi.
Istraživanje je napravljeno na uzorku od 102 zdrave osobe normalne kilaže; pola njih je četiri dana uzastopno doručkovalo hranu bogatu lošim masnoćama i šećerom, dok je druga polovina kroz isti vremenski period za doručak jela nešto zdravije namirnice, manje zasićene šećerom i mastima.
Izbegavajte ih u širokom luku: Ako jedete ove namirnice za doručak, treba odmah da prestanete!
Tačnije, prva grupa je doručkovala tostirani sendvič i čokoladni milk šejk, a druga hranjiviju i zdraviju verziju istog doručka, ili samo pola porcije nezdravog.
Obe grupe su prvi i poslednji, četvrti dan, rešavale testove kako bi im se proverile sposobnosti pamćenja i učenja.
Rezultati su pokazali da je prva grupa, koja je doručkovala puno masnoća i šećera, na testovima nakon četiri dana pokazala značajno gore rezultate od druge grupe - a slične testove su pojedinci iz prve grupe rešili i znatno lošije nego samo četiri dana pre.
Dokazano je i da je kod ljudi iz prve grupe nezdravi doručak doveo do značajnog porasta glukoze u krvi, što je uticalo na opadanje kognitivnih funkcija.
Promena nivoa glukoze u krvi može da ugrozi metabolizam. Tada mozak često počinje da prima pogrešne signale o nivou insulina u krvi - objasnio je Dominik Tran, autor istraživanja sa Univerzieta u Sidneju.
Druga zanimljivost koja je proizašla iz ove studije jeste činjenica da se kod onih koji su doručkovali brzu hranu smanjila i sposobnost da uopšte razlikuju stanje gladi i sitosti.
4 obroka koja nutricionisti nikada ne jedu za doručak: Čine više štete nego koristi!
Pretpostavlja se da to ima veze s hipokampusom, delom mozga u temporalnom režnju koji kontroliše i nivo šećera u krvi, a koji, kako je već pre pokazalo jedno istraživanje sa Univerziteta u Oksfordu, deluje i na apetit.
Deo ove studije je bio usmeren na 16 muškaraca od 19 do 28 godina, koji su se pet dana držali propisane dijete; jedni su jeli premasnu hranu siromašnu ugljenohidratima, a drugi su se hranili zdravo prema preporuci nutricionista.
Plan ishrane je bio prilagođen za svakog pojedinačno, a osmislili su ga nutricionisti koji su nadgledali i samu pripremu obroka. Porcije za njih osam su sadržavale 70% masnoća, svega 4% ugljenohidrata, i 26% proteina.
S druge strane, preostala osmorica muškaraca dobila porcije hrane sa zdravijim namirnicama; 50% ugljjenohidrata, 24% masti i 26% proteina.
Svi muškarci su svako jutro davali krv i rešavali kognitivne testove.
Rezultati su pokazali da su osmorica koji su jeli nezdravo imali čak 44% više masnoća u krvi nego oni koji su jeli dobro ujednačene obroke.