Gogolj je jednom rekao: "Postoje dve nevolje na svetu - gojaznost i demencija" i te njegove reči i danas su suština problema.
Prema prognozama Svetske zdravstvene organizacije, do 2025. godine skoro 50 odsto svetske populacije imaće prekomernu težinu, a broj osoba sa demencijom premašiće 100 miliona ljudi.
Istraživanju japanskog biologa Jošinora Osumija prethodio je podjednako talentovan rad belgijskog naučnika Kristijana de Duva, koji je još 1974. otkrio ćelije odgovorne za preradu otpadnih materija.
Pre 47 godina niko nije povezao pronađene lizozome i procese podmlađivanja organizma.
I tek autofagija, koju je otkrio Jošinori Osumi, dala je razumevanje mehanizma samopodmlađivanja ćelija, i ceo svet je počeo da priča o gladovanju, kao o načinu borbe protiv gojaznosti, senilne demencije, dijabetesa, onkopatologija, prilika da se uspori starenje tela.
NE PROPUSTITE
Šta je autofagija
Tokom svojih studija sa ćelijama kvasca, a kasnije i sa miševima, Jošinori Osumi je došao do zaključka da kada je "na gladovanju", ćelija počinje da se vari. Štaviše, kada gladujemo mi počinjemo da izbacujemo oštećene ćelije, dok one zdrave jačaju čime usporavamo starenje. I što je post duži, to je proces aktivniji, piše cluber.com
Takvo otkriće nam je dalo uvid u to da ljudsko telo ima sposobnost da formira nove ćelije, hraneći se oštećenim.
Što znači da naše telo iz "smeća" može da izvuče aminokiseline neophodne za regeneraciju tkiva. A ovaj proces se aktivira kada gladujemo ili zamenimo životinjske proteine biljnim.
Šta je "prozor ishrane"
Dakle, na osnovu otkrića Jošinorija Osumija, uveden je koncept „prozora ishrane“ (interval između prvog i poslednjeg obroka), koji se otvara sat vremena nakon doručka i zatvara za vreme večere.
A naknadna istraživanja su pokazala da period od 8 sati kada konzumiramo hranu ima blagotvorno dejstvo na figuru.
Konkretno, studije naučnika sa Instituta Salk u San Dijegu potvrdile su da uži prozor za ishranu pomaže u povećanju mentalne i fizičke aktivnosti, poboljšanju sna i normalizaciji krvnog pritiska.
Studije su sprovedene na 4 grupe dobrovoljaca koji su dnevno dobijali istu hranu u smislu zapremine i sadržaja kalorija, ali su je konzumirali u različitim intervalima ishrane: 12, 8, 6 i 4 sata.
NE PROPUSTITE
Najbolji rezultati rada svih organa i sistema zabeleženi su u grupi onih koji su se pridržavali najužeg prozora israne, tj. jeli su samo u roku od 4 sata dnevno.
I za ovo postoji naučno objašnjenje: svi procesi u telu direktno zavise od cirkadijanskih ritmova: vremena proizvodnje kortizola i melatonina.
Kortizol se ujutru maksimalno proizvodi, dajući nam dobar apetit i vedrinu. Melatonin ima zadatak da nas uspava, uspori sve unutrašnje procese kako bi na njihov račun aktivirao regeneraciju telesnih ćelija.
I što je širi „otvoreni” prozor za hranu, jači su unutrašnji biološki ritmovi. Spavamo kada mozak treba da aktivno radi, a budni smo, jedemo poslastice, kada je krajnje vreme da legnemo u krevet i damo telu odmor. Tako jurimo putem ka prevremenom starenju.
Nemoguće je nagolo prestati jesti, zato kortizol ima još jedan skok u 19 časova. U ovom trenutku počinjemo da osećamo oštar osećaj gladi.
Nutricionisti preporučuju postepenu zamenu večernjeg obroka niskokaloričnim povrćem i voćem kako bi se telo naviklo. Vremenom, osećaj gladi će otupiti, a uskoro će potpuno nestati. Zatim morate početi postepeno da sužavate prozor za hranu.
Štaviše, bez smanjenja kalorijskog sadržaja u ishrani. Samo pridržavajući se preporuke da doručak bude najkaloričniji i najobimniji obrok, a tokom dana ne zaboravite da pijete više toplih biljnih čajeva, zeleni čaj i običnu vodu.
Idealan ishrana prema nutricionistima je:
obilan doručak u 8 ujutro; nešto manje jak ručak u 12h i večera u 16 časova.
