Za pravilnu sintezu hormona štitne žlezde ključni su nutrijenti poput gvožđa, selena, joda, cinka, magnezijuma, vitamina B6, B9, A i C i aminokiseline tirozin.
Osim zdrave ishrane i dovoljnog unosa svih hranjivih materija, bitno je održavati zdravlje jetre i zdrav mikrobiom creva. Stres, visok nivo hormona kortizola, infekcije, hronične bolesti, konstantne dijete sa restrikcijom kalorija i gladovanjem, kao i gojaznost među mnogim su faktorima koji negativno utiču na zdravlje štitnjače i na sintezu njenih hormona.
Usvajanje zdrave ishrane i redovno vežbanje utiču na to ne samo da se osećate dobro, već pomaže vašem probavnom sistemu da nesmetano funkcioniše, da se osećate energičnije, pomažete održavanju kostiju i mišića i uredne telesne mase.
Poželjno je smanjiti unos zasićenih masti, koje uglavnom dolaze iz životinjskih proizvoda kao što su meso, jaja, punomasni mlečni proizvodi i trans masti koje dolaze u uglavnom u proizvodima poput pekarskih proizvoda, keksa, konditorskih proizvoda, gotovih supa i sosova. Umesto toga odaberite mononezasićene masti poput onih u avokadu i maslinama odnosno maslinovom ulju i polinezasićene masti iz biljnih ulja kao što su suncokretovo, susamovo i omega-3 masti koje se nalaze u određenim vrstama riba poput lososa, sardela, skuše, tune...
Konzumirajte što više složenih ugljenih hidrata koji se nalaze u celovitim žitaricama (ovas, smeđi pirinač, kinoa,heljda...), mahunarkama, skrobnom povrću, a smanjite unos bezalkoholnih pića, čipsa, bombona, krekera i druge hrane koja sadrži puno kalorija, a malo hranljivih materija.
Povećajte unos prehrambenih vlakana
Prehrambena vlakna pomažu regulaciji probave s kojom mogu imati poteškoća osobe s hipo ili hipertireozom. Ako jedete hranu od celovitih žitarica na dnevnom nivou i 5 porcija raznovrsnog voća i povrća na dan verovatno unosite dovoljnu količinu prehrambenih vlakana.
Ne postoji posebna hrana ili dodaci ishrani koji su korisni sami po sebi u lečenju poremećaja štitne žlezde i prevenciji određenih stanja. Balansirana ishrana koja osigurava dovoljno hranljivih materija i umerena telesna aktivnost pomažu pravilnom radu štitne žlezde, a redovne kontrole mogu na vreme otkriti poremećaje u njenu radu. Da biste bili sigurni da je vaš obrok dovoljno hranljiv, vodite se "pravilom zdravog tanjira". On bi trebalo da sadržavi polovinu raznovrsnog povrća ili voća, jednu četvrtinu tanjira trebalo bi da zauzimaju žitarice poput kuvanog smeđeg pirinča, heljde, prosa...i druga četvrtina tanjira mora biti neki od izvora proteina poput komadića mesa ili ribe. Za začinjavanje obroka koristite masnoće poput maslinovog ili bundevinog ulja.
Hranljive materije ključne za pravilan rad štitne žlezde i sintezu hormona
SELEN
Selen je važan mineral u tragovima koji se prirodno pojavljuje u tlu. Selen igra glavnu antioksidativnu ulogu u našem organizmu. Štitna žlezda zahteva selen za proizvodnju odgovarajućih količina hormona. Da bi hormoni štitnjače radili pravilno u ćelijama, dovoljne zalihe selena su ključne. Selen je presudna komponenta enzima koji pretvara T4 u T3 u telu. Bez njega, T3 ne može da se proizvede u pravim količinama. Odgovarajući unos selena neophodan je za regulaciju hormona štitnjače i funkciju različitih organa. Manjak selena dodatno pogoršava simptome manjka joda i smanjenih nivoa hormona T3 i T4.
Uzimanje selena može delovati na smanjenje antitela štitnjače, ali deluje i kao antioksidans pa stoga ima zaštitno delovanje za štitnjaču odnosno smanjuje upalu.
Osim što vaš imuni sistem napada štitnu žlezdu, nju dodatno ugrožavaju slobodni radikali zbog čega je bitan dovoljan unos antioksidanasa. Ipak, budite oprezni kada uzimate dodatke selena. Prekomerne količine mogu uzrokovati neželjene posledice.
Selen se nalazi u orašastim plodovima, semenkama i žitaricama. Lako je dostupan u ishrani kroz brojne namirnice, uključujući piletinu, smeđi pirinač, jaja, integralni hleb, orahe, plodove mora, iznutrice, a najveći izvor selena svakako su brazilski oraščići.
JOD
Jod je element potreban za proizvodnju hormona štitnjače. Važan je i u konverziji hormona T4 u T3. Telo ne stvara jod, pa je on važan deo naše ishrane. Ako nemate dovoljno joda u telu, ne možete stvoriti dovoljno hormona štitne žlezde. Dakle, nedostatak joda može dovesti do povećanja štitna žlezde, hipotireoze i do intelektualnih smetnji kod novorođenčadi i dece kod kojih su majke imale nedostatak joda tokom trudnoće. Jod se nalazi u namirnicama poput ribe, školjki, sojinih proizvoda, mlečnih proizvoda, algi, jodirane soli.
Problem može nastati u situacijama kada se izbegava konzumiranje soli zbog hipertenzije ili ako osobi jednostavno ne odgovara i ako je premali unos morskih plodova, ribe, algi... U tom slučaju može doći do nedostatka joda u ishrani. Takođe treba skrenuti pažnju na sve veću popularnost raznoraznih soli koje nisu jodirane poput himalajske soli. U tom slučaju ako u potpunosti pređete na takvu vrstu soli može se dogoditi deficit joda stoga ako ste pobornik ovakvih soli vodite računa da pojačate druge prehrambene izvore joda ili kombinirajte povremeno tu so s klasičnom morskom jodiranom soli kako ne bi došlo do deficita.
GVOŽĐE
Gvožđe je mineral koji je široko zastupljen u prehrambenim namirnicama pa potrebne dnevne količine unosa ovog mikronutrijenta možemo osigurati pravilnom ishranom. Kao komponenta hemoglobina u eritrocitima (crvenim krvnim stanicama) potreban je za transport kiseonika u telu i za čuvanje i korišćenje kiseonika u mišićima. Nedostatak gvožđa može uzrokovati anemiju, zbog čega je smanjen transport kiseonika što negativno utiče na metabolizam štitnjače. Gvožđe je takođe kofaktor enzima koji je potreban za sintezu T4 i T3. Pre nego što se razvije prava anemija, osobe s blagim nedostatkom gvožđa ili urednim vrednostima mogu imati nizak nivo feritina koji je pokazatelj zaliha gvožđa. Posledično, to dovodi do slabije funkcije štitnjače i rasta TSH.
Izvori gvožđa su: meso, riba, iznutrice, jaja, žitarice, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo), zeleno lisnato povrće (kelj, blitva, spanać...)
CINK
Cink učestvuje na svim nivoima u sintezi hormona štitnjače. Deficit cinka uzrokuje slabljenje imunološkog sistema, povećava rizik od infekcija i upala. Cink učestvuje u smirivanju upale štitne žlezde i smanjuje oksidativni stres.
Izvori cinka su: crveno meso i piletina, školjke, mahunarke (pasulj), orašasti plodovi, neke vrste morskih plodova (poput rakova i jastoga), celovite žitarice, semenke...
HIPOTIREOZA
S obzirom na to da je - naročito u nerazvijenim zemljama i endemskim područjima – glavni uzrok hipotireoze nedostatak joda u ishrani, neophodno ga je dodavati svakodnevnoj prehrani.
Osobe koje pate od hipotireoze često imaju usporeni metabolizam zbog čega se nakuplja višak kilograma i masnog tkiva koji može dovesti do prekomerne telesne mase ili gojaznosti. S obzirom na to bitno je da osoba usvoji zdravu i uravnoteženu ishranu koja će dovesti do postepenog gubitka viška kilograma.
Takođe, osobe koje pate od hipotireoze često imaju sporiju probavu zbog čega je potreban dovoljan unos vlakana u ishrani kao i tečnosti. Kao posledica hipotireoze često su i povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi što takođe zahteva promene u ishrani. Preporučuje se ishrana s namirnicama niskog glikemijskog indeksa i dovoljan unos proteina. Da biste osigurali adekvatnu ishranu konzumirajte ribu, školjke, plodove mora, meso, mahunarke, celovite žitarice, orašaste plodove i semenke, voće i povrće i probiotičke mlečne proizvode. Selen je često deficitaran kod stanja hipotireoze, ali pre nego što se odlučite na suplemente potrebno je proveriti njegov status u krvi.
HIPERTIREOZA
Osobe koje pate od ubrzanog rada štitnjače mogu imati smanjenu telesnu masu i niži udeo mišićne mase od preporučenog. Iz tog razloga bitno je da osobe usvoje zdravu i uravnoteženu ishranu te pravilnom kombinacijom namirnica uz dovoljnu količinu energije povrate i održavaju svoju idealnu telesnu masu. U tom smislu bitno je unositi dovoljno složenih ugljenih hidrata uz dovoljan unos proteina kako bi se zaštitila mišićna masa. Moguće komplikacije koje mogu nastati kod osoba koje boluju od hipertireoze su anemija i osteoporoza.
Zbog preaktivne štitnjače s vremenom može doći do osteoporoze. Upravo zbog toga, bitno je unositi dovoljno kalcijuma i D vitamina. Kao i kod autoimunih bolesti štitnjače, moguć je manjak D vitamina. Ako se uzimaju suplementi gvožđa i/ili kalcijuma treba da se uzimaju 4 sata pre ili posle terapije. Izbegavati napitke bogate kofeinom budući da mogu pogoršati simptome hipertireoze.
HAŠIMOTO
Materije na koje je potrebno obratiti pažnju kod ovog stanja su selen, jod, gvože, magnezijum, vitamini B1, B6, B12, D i omega 3 masne kiseline. Preporučuje se uravnotežena ishrana bogata polinezasićenim mastima, ugljenim hidratima s niskim glikemijskim indeksom i fokusirati se na dovoljan unos selena, joda, D vitamina i B12 vitamina.
Nastanak autoimunih oboljenja se često povezuje s deficitom vitamina D, te je preporučljivo njegovo kontrolisanje i suplementacija u slučaju deficita.
Oko 80 % telesnih potreba za vitaminom D, može se proizvesti u organizmu već nakon 20 minuta izlaganja nezaštićenih delova tela sunčevoj svetlosti. Najbogatiji prirodni izvor vitamina D3 u hrani su ulja jetre bakalara, masne ribe poput tune, inćuna, skuše, sardele, zatim puter, neke vrste pečurki, kvasac, žumance, obogaćeni proizvodi...
Preporučuje se da sledite mediteransku ishranu, a eliminišete hranu s niskom nutritivnom vrednošću.
Što se tiče glutena, nema zvaničnih preporuka da se gluten izbacuje kod autoimunih bolesti štitnjače. Isto tako ne znači da će svakome ko boluje od ove autoimune bolesti biti bolje od izbacivanja glutena, vredi probati uz praćenje nivoa antitela. Ako u periodu od 6 do 9 meseci nema poboljšanja verovatno od ovakve ishrane nećete dugoročno imati koristi. Ali, ako ima značajnog pomaka, vredi se pridržavati ovog tipa ishrane.
