Čime je šargarepa bogata?
Sadrži dosta šećera (oko 9%), biljna vlakna (pektin, celulozu, hemicelulozu i lignin), a u manjim količinama proteine i masti. Bogata je provitaminom A, vitaminima E, C, K i B-grupe. Od mineralnih materija sadrži kalcijum, magnezijum, kalijum i fosfor.
Kvalitet ploda
Birati glatko i čvrsto korenje narandžaste do crveno narandžaste boje. Vrh treba da je svež i zelen.
Izbegavati korenje koje je braon boje, uvenulo ili sa posekotinama. Čuvati je u plastičnoj kesi u frižideru, do dve nedelje. Ne držati je blizu krompira, jabuka i krušaka (jer proizvode etilen, pa šargarepa postaje gorka). Pre stavljanja u frižider odstraniti vrh da ne dođe do isušivanja i smanjenja sadržaja hranljivih materija.
Primena
Šargarepu je najbolje jesti svežu ili skuvanu na pari. Kuvanjem se ne smanjuje sadržaj hranljivih sastojaka.
Koristi se za proizvodnju konzerviranih mešanih salata, dodaje se supama, čorbama i paprikašu. Dobro ide u kombinaciji sa celerom. Ukus šargarepe se popravlja sokom od pomorandže.
Baby šargarepa
Baby šargarepe su ujednačenog oblika, boje i bez kore. Iz zemlje se vade pre dostizanja pune veličine. Pre pakovanja se peru vodom koja je obogaćena hlorom, u trajanju do 5 minuta. Zatim se ispiraju običnom vodom, čiste se i odstranjuje im se kora. Neke baby šargarepe se ponovo peru hlorom, da ne bi došlo do isušivanja prilikom čuvanja.
Hlor ubija mikroorganizme, pa se iz tog razloga dodaje vodi. Koristi se kao antibakterijski tretman u nekim procesima proizvodnje voća, povrća i živine. Visoke koncentracije su toksične, ali nema dokaza da količine hlora prisutne u hrani i vodi štete ljudskom zdravlju.
Baby šargarepe imaju manju nutritivnu vrednost od običnih. Preporučuje se kupovina običnih šargarepa, jer kora sadrži dosta hranljivih sastojaka.
Lekovita svojstva
Šargarepa reguliše nivo šećera u krvi, smanjuje rizik od raka i bolesti srca, poboljšava vid, za bolje pamćenje, štiti od šloga, izbacuje toksine iz organizma, jača imunitet, štiti jetru, za zdrave zube i desni. Hrani kožu, kosu i nokte. Smešom soka od šargarepe i meda smiruje se kašalj. U kombinaciji sa mlekom se koristi protiv bronhijalne astme.
Šargarepa izaziva kiselinu u želucu, pa bi trebalo da je izbegavaju osobe koje imaju problem sa dvanestopalačnim crevom i probleme sa želucom. 100 grama sirove šargarepe sadrži oko 40 kalorija.
