- Čičoka, poznata i kao jerusalimska artičoka, nutritivno je vredna biljka bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, a posebno se izdvaja po inulinu.
- Inulin ne podiže naglo šećer u krvi, pa čičoka može biti korisna za dijabetičare, varenje i nivo holesterola.
- U ishrani se može jesti sirova, kuvana, pečena ili kao turšija, a članak donosi i savete kako da se pripremi zimnica od nje.
Helianthus tuberosus, odnosno, moćna biljka čičoka, poznata i pod nazivom jerusalimska artičoka, pripada porodici glavočika i ističe se kao nutritivno vredna namirnica, iako nije toliko zastupljena u ishrani na našim prostorima.
Poreklom je iz Latinske Amerike, gde je bila važan deo ishrane i pre dolaska Evropljana. U tradicionalnoj upotrebi je naročito imala značaj tokom zime, a danas se koristi na mnogo različitih načina.
Čičoka je puna vitamina, minerala i vlakana
Ovo korenasto povrće sadrži značajne količine biljnih vlakana, proteina, vitamina i minerala. U približno 150 grama čičoke ima oko 110 kalorija i 26,1 gram ugljenih hidrata, a tu je i zanemarljiva količina masti. Naročito se izdvaja po sadržaju gvožđa, bakra, magnezijuma, fosfora i kalijuma, dok od vitamina sadrži A, B, C i D, kao i esencijalne aminokiseline.
Ipak, sastojak po kojem je čičoka najpoznatija je inulin. Reč je o polisaharidu koji se sastoji uglavnom od fruktoznih jedinica i koji se ne ponaša poput običnih ugljenih hidrata koji brzo podižu nivo glukoze u krvi. Inulinu se pripisuje i pozitivan efekat na metabolizam masti, uključujući regulaciju triglicerida i holesterola.
Zašto je inulin toliko važan za dijabetičare?
Jedna od karakteristika inulina je da se pri njegovoj razgradnji ne očekuje nagli porast šećera i insulina u krvi. Ponaša se, uz to, i kao prebiotik, odnosno služi kao hrana "dobrim" bakterijama u crevima, pa može da doprinese održavanju zdrave crevne mikrobiote.
Zbog toga se čičoka povezuje sa boljim varenjem, povoljnijim nivoom LDL ("lošeg) holesterola i nižim rizikom od kardiovaskularnih problema. Zato je ona posebno korisna svima koji vode računa o nivou glukoze u krvi, a može pozitivno da utiče i na povišen krvni pritisak i kod prekomernog unosa natrijuma.
Čičoka se istražuje i zbog uticaja na ćelije raka
Moćna čičoka sadrži i različita biljna jedinjenja koja su predmet naučnog istraživanja. U njenom sastavu je identifikovano 11 vrsta seskviterpenskih laktona i dva flavona, a pojedina od ovih jedinjenja pokazala su citotoksično delovanje u laboratorijskim istraživanjima na ćelijama raka.
Zbog toga se čičoka proučava i u kontekstu potencijalnih zaštitnih efekata na zdravlje. U tradicionalnoj i popularnoj upotrebi se ova biljka povezuje i s jačanjem imuniteta i prevencijom alergija i alergijskih reakcija, a neki izvori navode i da može da ima pozitivan uticaj na libido.
Naravno, ovakvi nalazi ne znače da čičoka predstavlja lek ili zamenu za terapiju, već da su njeni sastojci predmet daljih istraživanja.
Kako se čičoka koristi u ishrani?
Čičoka je prilično zahvalna za pripremu i može da se koristi u mnogo različitih jela. Za razliku od krompira, može da se jede i sirova, a upravo u tom obliku zadržava najveći deo svojih prirodnih hranljivih materija. Može se, međutim, i kuvati, peći, pržiti ili pasirati...
Kožica čičoke je, takođe, jestiva i sadrži vlakna, ali je mnogima manje privlačna zbog teksture i ukusa, zbog čega se često uklanja pre pripreme.
Kako se sprema čičoka?
Kuvana ili pripremljena na pari - Može se skuvati u vodi, mada je priprema na pari odličan način da se sačuva više hranljivih sastojaka. Kad je skuvate, možete i da je ispasirate i ubacite u čorbu ili ovsenu kašu da bi bile još zdravije!
Kuvana u limunovom soku - Na prostorima današnje Amerike se čičoka kuvala u soku od limuna, što se pokazalo korisnim jer takva čičoka odlično utiče na razgradnju inulina, menja ukus, a može i da olakša varenje, naročito kada se jede u većim količinama. Međutim, upravo zbog razgradnje inulina, ovako pripremljena čičoka nema iste potencijalne efekte kao kada se jede sirova.
Kao turšija - Čičoka može da se ukiseli i fermentiše, čime dobija potpuno drugačiji ukus i teksturu, a takva izaziva manje gasova.
U svakom slučaju, iako je inulin koristan sastojak, sa čičokom ne treba odmah preterivati pošto veće količine inulina mogu da izazovu nadimanje kod ljudi čiji organizam nije naviknut na njega. Zato je najbolje da počnete s manjom porcijom i postepeno povećavate količinu ukoliko vam prija.
Stil / Glossy
