Psihijatri-gerontolozi ističu da očuvanje pamćenja posle 60. godine u velikoj meri zavisi od svakodnevnih navika. Mozak, baš kao i mišići, može da se održava aktivnim, a redovna mentalna i fizička stimulacija može doprineti njegovom boljem funkcionisanju. Najveća prepreka često nije starost, već uverenje da se ništa ne može promeniti.
Mnogi smatraju da su zaboravnost i slabljenje pamćenja neizbežan deo starenja. Takvo mišljenje prenosilo se generacijama, pa ga mnogi prihvataju bez razmišljanja. Međutim, stručnjaci naglašavaju da na proces starenja mozga možemo uticati i da nikada nije kasno da usvojimo navike koje doprinose očuvanju mentalnih sposobnosti.
U nastavku donosimo nekoliko jednostavnih vežbi koje može da radi gotovo svako.
Napomena: Sve informacije imaju informativni karakter. O prevenciji, lečenju i fizičkoj aktivnosti uvek se posavetujte sa svojim lekarom.
Čim se probudite
Vežba 1: Masaža prstiju
Odmah nakon buđenja izdvojite oko tri minuta za laganu masažu prstiju na rukama. Nije reč o klasičnoj vežbi, već o blagim pokretima koji podstiču nerve u prstima, povezane sa različitim delovima tela.
Ova jednostavna navika može pomoći da se lakše razbudite, podstaknete cirkulaciju i poboljšate dotok krvi do mozga.
Vežba 2: "Prstenovi"
Palcem dodirujte vrh svakog prsta iste ruke tako da svaki put napravite mali „prsten“. Na jednoj ruci napravićete četiri prstena, a zatim isto ponovite drugom rukom.
Kada savladate pokret, pokušajte da vežbu radite istovremeno sa obe ruke. Ponavljajte nekoliko minuta, naročito kada osetite umor ili pad koncentracije.
Tokom dana
Vežba 3: Rad sa sitnim predmetima
Manipulisanje sitnim predmetima podstiče rad mozga i poboljšava koordinaciju pokreta.
Žene mogu da sortiraju dugmad, perlice ili druge sitnice, dok muškarci mogu da razvrstavaju eksere, šrafove, matice ili podloške.
Nekada su domaćice često prebirale heljdu kako bi uklonile nečistoće. Upravo takvi pokreti predstavljaju odličnu vežbu za finu motoriku.
Vežba 4: Prebiranje kroz žitarice
Sipajte pirinač, grašak ili heljdu u dublju posudu. Zaronite obe šake u zrna i polako ih prebirajte među prstima.
Pokreti su slični prebiranju brojanice i deluju opuštajuće, dok istovremeno stimulišu rad mozga.
Ovu vežbu možete raditi dok gledate televiziju ili slušate radio. Dovoljno je pet do deset minuta dnevno.
Vežba 5: Vežbe za oči
Glavu držite mirno, a pogled pomerajte:
- levo – desno,
- gore – dole,
- kružno u jednom smeru,
- zatim kružno u drugom smeru.
Svaki pravac zadržite oko 30 sekundi.
Ova vežba može doprineti boljoj pokretljivosti očiju, ali i podstaći cirkulaciju. Posebno je korisna osobama koje mnogo vremena provode ispred računara.
Vežbajte nekoliko minuta, ali bez naprezanja ili neprijatnog osećaja.
Aktivirajte obe moždane hemisfere
Većina ljudi gotovo sve svakodnevne aktivnosti obavlja jednom rukom, zbog čega je druga manje aktivna.
Vežba 6: Crtanje obema rukama
Najpre desnom rukom nacrtajte jednostavne geometrijske oblike – kvadrat, krug ili trougao.
Zatim ih levom rukom precrtajte i osenčite.
Kasnije možete povećati težinu zadatka tako što ćete uzeti po jednu olovku u svaku ruku i istovremeno crtati ili precrtavati iste oblike.
Ako vam je to teško, pokušajte da zamišljene oblike crtate u vazduhu. I ova varijanta podstiče koordinaciju između leve i desne moždane hemisfere.
Probudite mozak novim mirisima
Mozak se brzo navikava na svakodnevne mirise, boje i oblike. Kada oseti nešto novo, postaje aktivniji.
Zato stručnjaci savetuju da s vremena na vreme obratite pažnju na različite arome.
Pomirišite mandarinu pre nego što je oljuštite do kraja ili udahnite miris sveže skuvane kafe pre prvog gutljaja.
Takvi mali trenuci mogu predstavljati dodatnu stimulaciju za mozak.
Vežba disanja uz maštu
Vežba 7: Zamislite da hladite vruć čaj
Zamislite da u ruci držite tanjirić sa šoljicom vrućeg čaja.
Ispružite ruku kao da zaista držite šolju, pa polako duvajte u zamišljeni čaj kako biste ga ohladili.
Pokušajte da zamislite što više detalja – boju šolje, šare na tanjiriću ili čak sitna oštećenja na porcelanu.
Napravite pet sporih izdaha, zatim napravite pauzu od 30 sekundi i ponovite ukupno pet serija.
Vežbe koje uključuju maštu aktiviraju dodatne delove mozga i podstiču kreativno razmišljanje.
Žvakanje takođe aktivira mozak
Psihijatri navode da žvakanje može doprineti boljoj aktivnosti mozga u svim životnim dobima. Na primer, smatra se da učenici lakše pamte gradivo dok grickaju jabuku.
Ako vam stanje zuba dozvoljava, nakon obroka pojedite jabuku, šargarepu, krastavac ili nekoliko orašastih plodova.
Ukoliko vam je tvrda hrana problem, možete je narendati, ali je i dalje polako žvaćite. Kod osoba veoma poznog životnog doba ova preporuka možda neće biti izvodljiva, pa je najbolje prilagoditi je sopstvenim mogućnostima i savetima stomatologa ili lekara.
