Angus Barbieri iz Škotske sredinom 60-ih godina prošlog veka ušetao je u Medicinski univerzitetski odsek Kraljevske bolnice u Dandiju, u Škotskoj, tražeći pomoć. U to vreme, prema rečima lekara, bio je "izrazito gojazan" i težio je 207 kilograma. Lekari su ga stavili na kratak post misleći da će mu pomoći da izgubi deo mase, iako nisu očekivali da će, nakon toga, uspeti da održi težinu.
Međutim, kako su dani bez hrane postajali nedelje, Barbieri je bio motivisan da nastavi program. Iako je njegov cilj zvučao apsurdno i rizično, jer postovi duži od 40 dana smatrani su i još se smatraju vrlo opasnima, on je želeo da dostigne svoju "idealnu težinu" od 82 kilograma.
Na iznenađenje svojih lekara, mladić iz Škotske je tokom posta uglavnom vodio uobičajan život - koji je remetio samo dolascima u bolnicu na česte preglede i povremena noćenja. Redovni testovi nivoa šećera u krvi, koji su imali za cilj da pokažu kako je uspevao da funkcioniše uprkos vrlo niskim nivoima glukoze, uverili su lekare da zaista ništa nije jeo.
Tokom posta, Angus Barbieri je povremeno uzimao vitamine, uključujući suplemente kalijuma i natrijuma. Dozvoljeno mu je da pije kafu, čaj i gaziranu vodu, koji prirodno ne sadrže kalorije. Rekao je da je povremeno dodavao malo šećera ili mleka u čaj, naročito u poslednjim nedeljama posta.
Na kraju, nakon 382 dana Barbieri je dostigao težinu od 82 kilograma. Pet godina kasnije, uspeo je da izbegne naglo vraćanje kilograma i da održi kontinuitet, tako da ne pređe više od 89 kilograma.
Ovaj vid izgladnjivanja Angusa Barbierija verovatno je najekstremniji primer dijete ikada zabeležen. Tokom posta, telo Angusa Barbierija oslanjalo se na zalihe masti za energiju kroz proces nazvan autofagija.
Kako piše "Medical News Today", autofagija je prirodan proces tokom kog ćelije "čiste" nepotrebne ili nefunkcionalne molekule u telu. Termin potiče iz starogrčkog i u bukvalnom prevodu znači "samojedenje".
Autofagiju može pokrenuti post. Tokom posta, ćelije u telu su pod stresom, što ih primorava da rade efikasnije. Da bi to postigle, ćelije se mogu osloboditi nepotrebnih ili oštećenih delova. U Barbierijevom slučaju, ekstremna priroda posta stavila je njegove ćelije pod ogroman stres - verovatno indukujući autofagiju.
U slučaju Angusa Barbierija, post nije imao gotovo nikakve negativne posledice po njegovo telo. Međutim, istraživanja su pokazala da drugi nisu imali istu sreću. Pacijenti koji su postili duži vremenski period često su patili od srčanog zastoja, a neki su umrli od gladi.
Stil / Blic Žena
NE PROPUSTITE
Bonus video:
