Postoje brojna stanja koja mogu uzrokovati bol u grudima, neka su životno ugrožavajuća, mogu prouzrokovati infarkt, i zahtevaju hitno javljanje lekaru, dok su druga manje opasna. Svakako, bolu u grudima treba prisupiti sa dosta pažnje, dok se ne isključe sva ona stanja ili bolesti koje mogu da ugroze pacijenta.
O tome kako razlikovati bol srčanog porekla od drugih tipova bola u grudima, kada se treba obratiti kardiologu i kako izgleda dijagnostički proces detaljno govori dr Dalibor Dragišić, interventni kardiolog u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović-Dedinje” u Beogradu.
Kako prepoznati bol u grudima srčanog porekla?
– Postoje oboljenja koja prati bol u grudima, koja nisu srčanog porekla, ali mogu biti životno ugrožavajuća, kao što su plućna embolija ili disekcija (cepanje) aorte, dok sa druge strane postoje i oboljenja koje nekad prati i veoma intenzivan bol u grudima, a koja su relativno bezopasna kao što je bol mišićnog ili nervnog porekla u predelu grudnog koša. Kada se pojavi bol u grudima, potrebno je definisati njegov karakter, jačinu, trajanje, lokalizaciju i faktore koji ga provociraju. Kod angine pektoris, bol se najčešće javlja tokom fizičkog napora, lokalizovan je iza grudne kosti, pacijenti ga često opisuju kao tup bol ili pritisak u grudima koji traje nekoliko minuta i nestaje nakon prestanka aktivnosti. Kod srčanog udara (infarkta miokarda), bol je znatno intenzivniji, traje preko pola sata, ne prolazi spontano i često je praćen preznojavanjem, malaksalošću i mučninom – objašnjava dr Dragišić za portal eKlinika.
Šta je angiozni bol?
Dr Dalibor Dragišić je objasnio da anginozni bol nastaje usled suženja krvnog suda, što smanjuje dotok kiseonika u srčani mišić, izazivajući ishemiju miokarda. Takav bol nikada nije oštar kao probadanje nožem i kratkotrajan u smislu da traje nekoliko sekundi. Pored bola, pacijenti mogu iskusiti osećaj nepravilnog srčanog rada (aritmiju), tahikardiju (ubrzani rad srca), ili čak i nesvesticu ili kratkotrajan gubitak svesti.
– U nekim slučajevima, problemi sa srcem se manifestuju netipičnim simptomima, kao što su dispneja (nedostatak vazduha), zamor, bol u ramenima, podlakticama ili vilici. Takvi simptomi se stručno nazivaju ekvivalenti angine pektoris i zahtevaju medicinsku pažnju – dodaje dr Dragišić.
Kada posetiti kardiologa i koje simptome nikako ne treba ignorisati?
– Svaki bol u grudima, naročito ako se javlja pri umerenim fizičkim naporima, poput hodanja uz stepenice ili uzbrdo, treba shvatiti ozbiljno. Pored toga, simptomi poput neobjašnjivog nedostatka daha, oticanje potkolenica ili osećaja gušenja u ležećem položaju mogu ukazivati na ozbiljna kardiovaskularna stanja. Takođe, merenje povišenih vrednosti krvnog pritiska (preko 140/90 mmHg) i osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca su jasni signali da treba potražiti savet kardiologa – ističe dr Dragišić.
Dr Dalibor Dragišić savetuje da pacijenti ne čekaju da simptomi postanu ozbiljni, već da redovno prate svoje zdravstveno stanje i obavljaju preventivne preglede.
Prvi kardiološki pregled
Prvi pregled kod kardiologa obuhvata detaljnu anamnezu, fizikalni pregled, EKG snimanje, merenje krvnog pritiska i ultrazvučni pregled srca.
– Anamneza je od izuzetne važnosti, jer uključuje razgovor o simptomima, životnim navikama poput ishrane, fizičke aktivnosti i pušenja, kao i porodičnoj istoriji kardiovaskularnih oboljenja – navodi dr Dalibor Dragišić.
Osim toga, pacijenti treba da donesu rezultate laboratorijskih analiza koje uključuju krvnu sliku, nivo šećera, masnoće u krvi (holesterol i trigliceridi), kao i funkciju bubrega, jetre i štitaste žlezde.
– Ove analize nam daju uvid u opšte zdravstveno stanje i mogu ukazati na poremećaje koji doprinose srčanim problemima. Na primer, anemija može izazvati bol u grudima, a ubrzan rad štitaste žlezde (hipertireoza) može uzrokovati tahikardiju, dok su povišene vrednosti masnoća sam po sebi faktor rizika za kardiovaskularne bolesti – objašnjava dr Dragišić.
