Prema definiciji, Parkinsonova bolest je hronična neurodegenerativna bolest koja se manifestuje karakterističnim simptomima. Javlja se kao posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga odgovornom za kontrolu voljno koordiniranih pokreta i početka neke motoričke radnje. Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni pokreti.
Parkinsonova bolest je treći najučestaliji neurološki poremećaj kod ljudi. Javlja se u 1 odsto populacije starije od 60 godina. Učestalost pojave parkinsonove bolesti raste sa povećanjem starosti populacije. Nešto češće obolevaju muškarci nego žene. Danas u svetu od Parkinsonove bolesti boluje oko 2 miliona ljudi, a pretpostavlja se da bi se taj broj mogao udvostručiti do 2040. godine.
Tačan uzrok degeneracije dopaminergičkih neurona je nepoznat. Pretpostavlja se da je posledica interakcije genetskih činilaca (starenje, muški pol, bela rasa, emocionalni stres, stidljivost, depresivnost, pozitivna porodična anamneza) i činilaca okoline (trauma, izlaganje herbicidima i pesticidima, ugljen monoksidu, teškim metalima, metanolu, lekovima, antipsihoticima, antiemeticima, upotreba bunarske vode, život u ruralnoj sredini).
Ne postoje specifične metode dijagnostike kojima bi se dokazala bolest, pa je potreban detaljan neurološki pregled i obrada kako bi se postavila dijagnoza bolesti. Za postavljanje dijagnoze potrebno je uzeti temeljnu anamnezu bolesnika, odrediti opšti i neurološki status bolesnika, pa ukoliko je potrebno, uraditi i test levodopom. Dijagnoza se temelji na uočenom prisustvu barem 2 od 3 glavna simptoma bolesti u kliničkoj slici. Glavni simptomi su tremor (drhtanje), rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i bradikinezija (usporenje pokreta).
Lečenje Parkinsonove bolesti
Lečenje Parkinsonove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. U lečenju je potrebno pristupiti svakom bolesniku individualno, u zavisnosti od doba i stepena težine bolesti, a sve u svrhu poboljšanja kvalitete života. Važna je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specifičnih lekova, način ishrane, fizička aktivnost.
Lečenje je veoma uspešno u ranom stadijumu, kada je simptome moguće kontrolisati jednim lekom. U uznapredovaloj fazi bolesti potrebna je kombinacija više lekova različitog mehanizma delovanja. Za postizanje odgovarajuće doze potrebno je postupno titrirati duži vremenski period. Lečenje parkinsonove bolesti uz primenu lekova uključuje i nefarmakološke mere (fizička aktivnost, ishrana, grupe za podršku obolelima).
Osnovni lekovi u terapiji PB su agonisti dopamina i levodopa.Dopaminski agonisti (bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol) direktno stimulišu rad receptora i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija, a kasnije u kombinaciji s levodopom, pojačavajući dejstvo terapije.Levodopa je jedan od najdelotvornijih lekova. Podiže nivo dopamina, supstance koja nedostaje u mozgu obolelih. COMT inhibitor (entkapon) blokira razgradnju levodope pre nego što uđe u mozak. Uzima se samo zajedno sa levodopom, pa značajno pojačava njeno dejstvo. Hirurško lečenje i/ili ugradnja stimulatora primenjuju se samo kod bolesnika koji su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu uspešno lečiti lekovima.
Kako živeti sa Parkinsonovom bolešću?
Za bolesnika je važna odgovarajuća pomoć kako bi mu se omogućio kvalitetniji život. Važno je ohrabriti bolesnika, ali i učestvovati u fizioterapijskim vežbama s bolesnikom, a i pomagati mu da ostane uključen u porodične aktivnosti. Članovi porodice mogu mnogo da pomognu bolesniku kako bi se oslobodio depresije, osećaja ljutnje i osećaja nelagode zbog zavisnosti od drugih ljudi.
Utvrđeno je da fizikalna terapija koristi bolesnicima s PB. Zbog ukočenosti smanjena je aktivnost mišića koji tako postaju sve ukočeniji i krući. Zato je važno suprotstaviti se ovom krugu događanja i ostati aktivan uz što više svakodnevnih aktivnosti, koje uključuju i vežbanje. Iako vežbanje neće ukloniti simptome bolesti ili smanjiti njenu progresiju, ono će poboljšati bolesnikovo telesno i duševno stanje.
PB zahteva pravilnu i uravnoteženu ishranu kako bi se postigla zadovoljavajući nivo energije i bolje dejstvo lekova. Za pravilnu ishranu važno je odabrati raznovrsne namirnice i zadovoljiti svakodnevne potrebe za unosom hranljivih i zaštitnih supstanci.
Lečenje je veoma uspešno u ranom stadijumu, kada je simptome moguće kontrolisati jednim lekom. U uznapredovaloj fazi bolesti potrebna je kombinacija više lekova različitog mehanizma delovanja. Za postizanje odgovarajuće doze potrebno je postupno titrirati duži vremenski period. Lečenje parkinsonove bolesti uz primenu lekova uključuje i nefarmakološke mere (fizička aktivnost, ishrana, grupe za podršku obolelima).
Osnovni lekovi u terapiji PB su agonisti dopamina i levodopa.Dopaminski agonisti (bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol) direktno stimulišu rad receptora i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija, a kasnije u kombinaciji s levodopom, pojačavajući dejstvo terapije.Levodopa je jedan od najdelotvornijih lekova. Podiže nivo dopamina, supstance koja nedostaje u mozgu obolelih. COMT inhibitor (entkapon) blokira razgradnju levodope pre nego što uđe u mozak. Uzima se samo zajedno sa levodopom, pa značajno pojačava njeno dejstvo. Hirurško lečenje i/ili ugradnja stimulatora primenjuju se samo kod bolesnika koji su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu uspešno lečiti lekovima.
Kako živeti sa Parkinsonovom bolešću?
Za bolesnika je važna odgovarajuća pomoć kako bi mu se omogućio kvalitetniji život. Važno je ohrabriti bolesnika, ali i učestvovati u fizioterapijskim vežbama s bolesnikom, a i pomagati mu da ostane uključen u porodične aktivnosti. Članovi porodice mogu mnogo da pomognu bolesniku kako bi se oslobodio depresije, osećaja ljutnje i osećaja nelagode zbog zavisnosti od drugih ljudi.
Utvrđeno je da fizikalna terapija koristi bolesnicima s PB. Zbog ukočenosti smanjena je aktivnost mišića koji tako postaju sve ukočeniji i krući. Zato je važno suprotstaviti se ovom krugu događanja i ostati aktivan uz što više svakodnevnih aktivnosti, koje uključuju i vežbanje. Iako vežbanje neće ukloniti simptome bolesti ili smanjiti njenu progresiju, ono će poboljšati bolesnikovo telesno i duševno stanje.
PB zahteva pravilnu i uravnoteženu ishranu kako bi se postigla zadovoljavajući nivo energije i bolje dejstvo lekova. Za pravilnu ishranu važno je odabrati raznovrsne namirnice i zadovoljiti svakodnevne potrebe za unosom hranljivih i zaštitnih supstanci.
