Nedavno se našem najboljem teniseru Novaku Đokoviću pružila prilika da zasija u finalu Sinsinatija protiv španskog suparnika, Karlosa Alkaraza. U trenutku kada je Đoković držao vođstvo od 5:4 u prvom setu, primetno je zatražio pauzu kako bi se posavetovao sa svojim timom i došao do preporučene količine kreatina. Ovaj neobičan potez izazvao je znatiželju širom sveta i podstakao brojna pitanja u vezi s tim šta je kreatin i kako je mogao da unapredi njegovu igru.
Doktor Saša Plećević, poznatiji kao dr Filgud, za magazin Zadovoljna.rs je objasnio kako se koristi kreatin, za šta se koristi i ko sme u kojim dozama da ga pije. Prema njegovim rečima, kreatin je organsko jedinjenje koje ima ključnu ulogu u brzom oslobađanju energije u telu.
"Dakle, kreatin je zapravo organska kiselina sastavljena od tri aminokiseline - arginina, metionina i glicina. Njegova svrha leži u ubrzanju oslobađanja energije jer naš organizam koristi adenozin trifosfat (ATP) kao osnovni izvor energije", objašnjava dr Filgud. Kreatin se prirodno može naći u namirnicama životinjskog porekla, kao što su govedina, junetina, svinjetina i losos. Takođe, organizam može sintetisati kreatin u jetri, a najveći deo se akumulira u skeletnim mišićima, dok se prisutan i u mozgu i drugim organima.
Važno je napomenuti da, prema rečima dr Filguda, unos kreatina nije neophodan za sve. Ako niste profesionalni sportista ili ozbiljan rekreativac, verovatno nećete osetiti potrebu za dodatnim unosom ovog suplementa.
"Moja preporuka je da se ne opterećujete unosom kreatina ukoliko niste u kategoriji profesionalnih sportista. Kreatin nije kao vitamin C ili D, nema potrebe da se uzima redovno. Ako se pridržavate uravnotežene ishrane, najverovatnije unosite dovoljne količine kreatina prirodnim putem", ističe dr Filgud. On dalje naglašava da kreatin nije štetan, ali da bi trebalo da se koristi isključivo uz savet stručnjaka.
"Kada su u pitanju ekstremni napori koje zahtevaju profesionalni sportovi ili ozbiljniji rekreativni treninzi, postoji mogućnost korišćenja kreatina kao suplementa, ali isključivo pod nadzorom doktora specijaliste sportske medicine", napominje dr Saša Plećević. Profesionalni sportisti obično koriste kreatin u obliku praha, uz precizno doziranje pre i posle treninga kako bi postigli optimalne rezultate.
Prema rečima dr Saše Plećevića kreatin se može naći u prirodnom obliku – te se unosi putem mesa.
„Keratim je u govedini, junetini, svinjetini, lososu. Sintetiše se i u jetri, preko 90 posto kreatina se nalazi u našim skeletnim mišićima, ima ga i u mozgu i drugim organima“, objašnjava on.
Kako ističe, kreatin nije štetan, ali treba da se unosi isključivo po preporuci stručnjaka.
„Što se tiče ekstremnih napora profesionalog sporta ili ozbiljnijeg rekrativnog sporta, postoji mogućnost unosa kao suplementa, ali samo po preporuci doktora specijaliste sportske medicine“, navodi dr Saša Plećević i kaže da profesionalni sportisti kreatin koriste u obliku praška, pre i posle treninga da bi se dozirali.
Koje su nus pojave kreatina?
„Najčešće nus pojave su grčevi i dijareja. Sam kreatin se vezuje za zadržavanje vode, pa dolazi do dehidratacije. Mora da se vodi računa kada se koristi. Potrebno je unositi velike količine tečnosti, da se pije dosta vode. Kreatin deluje tako što povećava snagu mišića i dovodi do hipertrofije mišića“, zaključuje dr Plećević.
Naglasak se stavlja na to da bi odluka o unošenju kreatina kao dodatka ishrani trebalo doneti uz konsultaciju s doktorom specijalistom sportske medicine, kako bi se osigurala njegova adekvatna upotreba i pravilno doziranje.
