Neka reč nam je na vrhu jezika, ali nikako da je se setimo ili se dogodi da zaboravimo rođendan drage osobe - svi povremeno imamo trenutke zaboravnosti. No, s godinama se počinjemo pitati jesu li takvi povremeni „ispadi” gubitka pamćenja normalni ili su znak demencije
Demencija je devastirajuća bolest koje se mnogi boje, a velik postotak osoba starije životne dobi od nje oboleva. Britanski stručnjaci upozoravaju da je uobičajena predrasuda da je demencija bolest rezervirana za stariju životnu dob. Postoje mnoge vrste demencija, a najpoznatija je svakako Alchaimerova bolest na koju otpada oko 75 posto svih slučajeva demencije. Problem je u tome što može biti teško razlikovati prirodno starenje mozga od demencije, naročito kad je bolest u ranoj fazi. Katie Puckering, voditeljica Informacijske službe Britanske organizacije za istraživanje Alchaimerove bolesti, kaže da je ključna razlika to što simptomi kod osoba s demencijom utiču na njihovo svakodnevno funkcionisanje. Neki od načina na koji demencija može uticati na svakodnevni život osobe čak i godinama pre postavljene dijagnoze su:
Poteškoće s koncentracijom
- Poteškoće s koncentracijom
- Poteškoće s obavljanjem svakodnevnih životnih poslova, poput zabune oko vraćanja novaca u prodavnici
- Otežano praćenje razgovora ili prisećanje određenih reči
- Zbunjenost oko vremena i mesta
- Promene raspoloženja
Promene raspoloženja
Treba imati na umu da demencija nije samo zaboravnost, već može uticati i na to kako se neko ponaša ili kako govori. Ako se pitate kako da otkrijete jesu li vaše blokade pamćenja normalna pojava ili razlog za zabrinutost, rešite ovaj test.
Test:
Koristeći primer izgubljenih ključeva od auta, Kejti je objasnila razliku između osobe s normalnim procesom starenja mozga i osobe s demencijom.
- Uobičajeno je da ponekad odložimo ključeve od automobila na neko neuobičajeno mesto, pa nam je potrebno duže vremena da ih nađemo. Kako starimo, potrebno nam je duže da se setimo gde smo ih stavili ili se moramo zamisliti i zapitati „Šta sam radio u tom trenutku?”, „Gde sam bio?”, „Šta mi je odvratilo pažnju?”, „Je li to bilo kad sam morao izvesti psa napolje?” i slično, a onda otkrijemo da su ključevi na podu kraj zadnjih vrata automobila. Proces prisećanja je samo malo sporiji s godinama. No, u slučaju demencije osoba se možda uopšte ne može setiti ničega od navedenog, niti šta je radila kad je ušla u kuću. A može se dogoditi i da odloži ključeve negde gde im stvarno nije uopšte mesto. Primera radi, umesto da u frižider stavi mleko, stavi tamo ključeve. Američki nacionalni institut za starenje navodi neke primere onoga što se smatra normalnom zaboravnošću u starijoj životnoj dobi i primere demencije. Pročitajte ih pažljivo i razmislite u koju se skupinu uklapate. Može biti korisno da vam u tome pomogne neko od osoba s kojima živite.
Je li to starenje ili Alchajmerova bolest?
- Normalan proces starenja
- Povremeno donošenje loših odluka
- Zaboravljeno plaćanje neke režije
- Zaboravljanje koji je dan i tek naknadno prisećanje
- Povremeno zaboravljanje neke reči koju želimo upotrebiti
- Povremeno zametanje stvari
Alzheimerova bolest
- Učestalo donošenje loših odluka i učestale pogrešne procjene
- Poteškoće u vođenju mesečnih režija i finasija uopšte
- Zaboravljanje datuma ili doba godine
- Poteškoće u vođenju razgovora
- Stavljanje predmeta na neuobičajena mesta
- Gubljenje stvari i novca
To su samo nekoliko primera jer se demencija može ispoljiti na razne načine. Ponekad obolela osoba neće biti svesna propadanja svojih kognitivnih sposobnosti, već će to primetiti njini najbliži u porodici. Kejti smatra da je ključna karakteristika nekih oblika demencije to da osoba počinje češće činiti greške, ali nije svesna da se to događa. To može postati vrlo teško za osobe koje žive same i nisu svesne da čine mnoge, potencijalno opasne greške po kući.
Kako se demencija razlikuje od starenja
- Kako starimo, naš se mozak malo smanjuje i to je sasvimnormalno. Usporava se naš proces razmišljanja i pamćenja. No, kod Alshajmerove bolesti (najčešći oblik demencije) dolazi do značajnijeg smanjivanja. Vremenom moždane ćelije postaju oštećene zbog nakupljanja toksičnih proteina koji se nazivaju amiloid i tau. To dovodi do prekida u komunikaciji među moždanim ćelija i uzrokuje simptome koje povezujemo s Alchajmerovom bolešću, poput gubitka pamćenja, dezorijentacije, problema u komunikaciji i slično - objašnjava Kejti i dodaje da prekid komunikacije među moždanim ćelijama s vremenom dovodi do njihove smrti pa se volumen mozga (koji je zapravo masa ćelija) smanjuje.
Kada potražiti pomoć liječnika
Može biti zastrašujuća sama pomisao da su vaše učestale greške rani znak demencije. Znakovi koji upućuju na to da je vrijeme da porazgovarate o tome sa svojim lekarom su:
- Stalno postavljanje istih pitanja
- Gubljenje u poznatom okruženju i u poznatim delovima grada
- Otežano praćenje uputstava ili recepta
- Povećana zbunjenost u vezi vremena, ljudi, mesta, datuma...
- Zapuštanje sebe - loša ishrana, nepranje ili rizično ponašanje
Kejti savetuje da čim primetite da nešto nije u redu, porazgovarate sa svojim lekarom. On će vas uputiti na neke pretrage koje mogu isključiti neke druge uzroke. Naime, neke blage simptome nalik demenciji mogu uzrokovati i druge bolesti i stanja, poput poremećaja u radu štitne žlezde, nedostatak vitamina, skrivene infekcije, interakcije s lekovima pa čak i menopauza. Neki krvni testovi i brzi testovi pamćenja mogu pomoći u tome da se odredi koja je priroda vaših simptoma. Ako lekar proceni da je to potrebno, može vas uputiti na dalje pretrage.
