Godine 2001. 52-godišnjoj Australijki Janeti Mari-Vakelin dijagnostikovan je izuzetno agresivan oblik karcinoma dojke, i to trećem stadijumu.
Doktori su joj rekli da joj je uz hemoterapiju i zračenje preostalo maksimalno 6 meseci života.
Tumor koji je bio razmera 3 cm već se bio proširio na njena pluća i limfne čvorove. Kao majka dvoje dece, koja je već postala i baka, nikako se nije mirila s ovakvom crnom prognozom.
Janeta jednostavno nije bila voljna odustati od života. Nakon što su joj doktori predložili hemoterapiju i zračenje, ona to nije prihvatila jer nije htela dodatno kompromitovati svoj organizam i ugroziti svoj imuni sistem.
Znala je, naime, da hemoterapija štetno deluje upravo na odbrambeni sistem organizma. Janeta kaže da joj se kao jedina mudra odluka činila ta da revitalizuje i dodatno osnaži organizam jer je to smatrala jedinim načinom da se njeno telo odupre neprijateljskim ćelijama raka.
NE PROPUSTITE
Od prvotnog šoka do otkrivanja mogućeg uzroka
Budući da je punih 25 godina bila vegetarijanka, a pre toga 15 godina čak i veganka, te je živela zdravo i bila jako fizički aktivna, ova dijagnoza je Janetu, u najmanju ruku, šokirala.
Lekove gotovo nikad nije uzimala, čak ni aspirin, te je vrlo retko bila bolesna.
Zato se opravdano počela pitati šta je to uopšte moglo dovesti do raka dojke. Ni u široj porodici nije imala slučajeva karcinoma. Vrlo brzo njena je sumnja pala na jedan incident tokom bojenja broda kojim su ona i suprug godinama plovili od jednog do drugog kontinenta.
Tada je bila izložena visokim nivoima toksičnih materija. Naime, skela na kojoj je radila se urušila i sva je otrovna i toksična boja završila na njenoj koži i kosi, bilo je čak i u njenim nozdrvama, ustima i ušima.
Nešto te otrovne boje je čak i progutala. Trebalo joj je punih tri meseca da se njena koža oporavi i vrati normalnu boju.
Nakon što je utvrdila mogući uzrok i okidač za svoju bolest, Janeta kaže da ju je to dodatno osnažilo jer se više nije time opterećivala i mogla se usmeriti isključivo na svoje lečenje.
NE PROPUSTITE
Janetin holistički pristup– za um, telo i duh
Nakon što su saznali za Janetinu dijagnozu, i njena se porodica uključila u istraživanje mogućih načina lečenja raka dojke. U dogovoru s naturopatskim doktorom Janete je vrlo brzo započela s holističkim režimom, načinom lečenja koji je uključivao i um, i telo i duh.
Njeno holističko lečenje je podrazumevalo:
- intravensku imuno terapiju
- infracrvenu detoks terapiju
- ozonske tretmane (koji povećaju nivo kiseonika u organizmu)
- svesno disanje
- aerobne vežbe
- vizualizaciju i meditaciju
- pozitivno razmišljanje
- konzumiranje velike količine svežih sokova
- sirovu hranu s obiljem nutrijenata i antioksidansa
Jačanje imuniteta i 366 maratona u jednoj godini!
Tokom prvih šest meseci nakon dijagnoze Janeta je po tri sata dnevno primala intravensku terapiju za jačanje imuniteta. I to je vreme iskoristila za istraživanje.
Odlazila je i u infracrvenu saunu, što je dodatno pojačalo delovanje njenog holističkog režima.
Nakon toga je pojačala svoje treninge i fizičku aktivnost, počela je da vežba jogu i praktikuje trčanje na duge staze.
Uz pomoć joge se, kaže, bolje povezala sa samom sobom i naučila je kako da sebe više voli.
Što se tiče trčanja, nije birala urbane ili utabane staze, nego planinske staze te je hodala i bosa po pesku uz more.
Njeno trčanje je postalo meditativno i pomoglo joj je da se bolje poveže s prirodom.
Janeta kaže da su joj ove intezivne aktivnosti u prirodi pružile veliki osećaj slobode koji ju je podsećao na ono vreme kada je bila devojčica.
Verovali ili ne, Janeta i njen suprug Alan su tokom 2013. istrčali 366 maratona, dakle svaki dan po jedan.
Tada su srušili novi svetski rekord kao jedini par u starosnoj dobi iznad 60 godina koji je istrčao 15.782 km širom Australije, i sve to dok su bili na sirovoj veganskoj ishrani!
NE PROPUSTITE
Sveži povrćni sokovi i veganska sirova ishrana
Janeta je u sklopu svoje terapije pila sveže isđene sokove jer je znala da na taj način u organizam može uneti puno više nutrijenata nego da uzima hranu u sirovom obliku.
Naime, za samo jednu čašu soka od šargarepe potrebne su čak 4 šoljice sveže šargarepe.
Znala je da toliko ne bi mogla pojesti kada bi to konzumirala u izvornom obliku. Kaže kako su joj čak i ruke poprimile boju šargarepe, ali nije za to marila jer se uz te sokove osećala sve bolje, življe i radosnije.
Primenila je terapiju za rak dr Brojsa, koja uključuje konzumiranje povrćnih sokova tokom 42 dana.
Povrće od kojeg se prave lekoviti sokovi uključuje cveklu, kupus, brokoli i prokelj.
Proučila je i Gersonovu terapiju te je po uzoru na taj način lečenja pila sokove od šargarepe i cvekle.
"Kod konzumacije sokova važno je da ih pijete polako i u gutljajima tokom celog dana", napominje Janeta. Konzumacijom ovih sokova, bez izvorne hrane, zapravo izgladnjujete i ubijate rak, ali ne i vlastiti organizam.
Janeta je pila oko 1 litru povrćnih sokova na dan, i to punih 18 meseci.
Po pitanju ishrane nakon posta na povrćnim sokovima, Janeta i nije morala uvoditi velike promene. Umesto kuvane hrane, jela je samo sirove, sveže veganske namirnice.
„Samo sam je trebalo da izbacim mafine, koje sam pre tu i tamo znala pojesti, sendviče, testeninu i povrće iz voka! Još sam kao dete prestala da jedem meso, kao tinejdžerka sam izbacila mlečne proizvode, a prerađenu i brzu hranu nikad i nisam jela," kaže ova hrabra žena.
Uz sve to, ona je uzimala i mladu pšenicu u prahu, koja sadrži celi spektar vitamina, minerala i sve aminokiseline koje su telu potrebne.
Rezultati nisu mogli izostati
Uz sve ove korake, rezultati nisu mogli izostati. Janeta je znala da njen karcinom ne može opstati u takvom jednom okruženju kakvo je stvorila u vlastitom organizmu.
Puno je kiseonika unosila u telo zahvaljujući jogi, svesnom disanju, aerobnim vežbama i trčanju.
Osim što se uz pomoć ovakvog prirodnog lečenja osećala mnogo bolje, primetila je i veliku mentalnu jasnoću, vrlo je lako donosila odluke u životu.
U roku od 6 meseci nakon dijagnoze u Janetinom organizmu više nije bilo ćelija karcinoma.
Janeta kaže kako je upravo tih prvih 6 meseci nakon dijagnoze za nju bilo ključno (toliko su joj doktori davali šanse za preživljavanje).
Zahvalna je, kaže, i na puno smeha, ljubavi i velikoj podršci koju je svakodnevno imala od svoje porodice i prijatelja.
Ona i njen suprug i dalje, 20 godina nakon njene dijagnoze, žive na sirovoj ishrani, trče maratone i ruše sve predrasude.
Janeta je živi dokaz toga da se telo uz zdravi podsticaj može ne samo izlečiti od najtežih obolenja nego i da može biti spremno za najveće fizičke napore.
Važno je samo u pravom trenutku doneti pravu odluku.
