Da li je dobro da ljudi osećaju sreću iako za to nemaju nikakav razlog ili, čak, ako imaju razlog za nesreću?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga koliko imaju godina. Ako su deca, onda je to dobro, jer decu želimo da zaštitimo od onih negativnih događaja koji bi mogli da ih traumatizuju. Ako su odrasli, onda takvo osećanje imenujemo euforija – "bezrazložno osećanje sreće". Ali ako prihvatimo da svaka odrasla osoba u sebi nosi svoje "dečje Ja", onda stvari nisu tako jednostavne. I odrasli ljudi žele da povremeno zaborave na stvarnost i da se provesele.
U poslednje vreme sve je više natpisa u novinama koji decembar i januar stavljaju u model bipolarnog poremećaja: nakon euforije i manije u decembru nastupa depresija u januaru. Predpraznična euforija je evidentna, ali koliko zaista može da se govori o posleprazničnoj depresiji?
Sasvim je normalno da neki ljudi u januaru nisu baš nešto naročito raspoloženi. Glavni razlog za to jeste to što je slavljenje bilo naporno, tako da se osećaju iscrpljeno. Dobro je da periodu hiperaktivnosti sledi period pasivnosti, jer se na taj način osoba regeneriše. Pogotovo kod nas gde taj period slavljenja obuhvata nekoliko porodičnih slava, dve Nove godine i dva Božića. Kolektivna diktatura veselja i sreće ume i da zasiti, da iscrpi ne samo energetski već i finansijski. Ljudi se tada okreću sebi i traže mir unutar najuže porodice.
"Sindrom ponedeljka" može da bude jedan od razloga zaposlepraznično neraspoloženje. Rezultati više istraživanja su pokazali da je ponedeljak najomraženiji dan, dok su subota i petak najomiljeniji. Razlog za takvu ocenu jeste to što ono "dete u nama" gleda na ponedeljak kao početak niza mučnih radnih dana, a na petak gleda kao na početak vikenda. Ono što je za dane u sedmici ponedeljak, to je za mesece druga polovina januara: početak novog "mučnog" radnog ciklusa. A ono što su za dane petak i subota, to je za mesece "veseli decembar" – kako su ga imenovale marketinške agencije.
Kada su ljudi iscrpljeni i zasićeni slavljenjem sasvim je normalno da nakon jednog perioda preterivanja uspostavljaju unutrašnju ravnotežu. Zašto se uopšte čudimo što u drugoj polovini januara nismo isto tako raspoloženi kao i u decembru, kada je to sasvim normalno?
Zato što smo pročitali u novinama da su ljudi tada "depresivni". Ono što povezuje praznike i depresiju nije poslepraznična, već praznična depresija kod onih koji su tokom praznika usamljeni, a nemaju mogućnost da kroz rad strukturiraju vreme, ostvaruju društvene kontakte i doživljavaju sebe kao vredno ljudsko biće. Oni koji su zaista depresivni u januaru su upravo oni trgovci koji su bili tako srećni nad rezultatima prodaje u decembru.
